Zbog komplikovane i skupe procedure registracije organskih preparata za zaštitu, niko ne želi da ih uvozi, a štetu trpe proizvođači organske hrane
Nedostatak organskih preparata za zaštitu, đubriva i organskog semena ključni su razlog zašto su prinosi srpske organske proizvodnje daleko manji nego u Evropi. A glavni uzrok za to što srpski organski proizvođači nemaju mnogo izbora jesu skupe i komplikovane procedure za registraciju ovih preparata, organskih đubriva i semena, koje traju i po dve godine, zbog čega se uvoznicima ne isplati da se time uopšte bave.
Najveću štetu trpe proizvođači organske hrane, kojima je u rešavanju ovih problema, kako tvrdi Jozef Gasparovski, predsednik Centra za organsku proizvodnju u Selenči, potrebna veća podrška države, ali i znatno veće subvencije kako bi na tržištu mogli da stanu rame uz rame sa moćnom konkurencijom iz razvijenih zemalja EU.
- Proces registracije i stavljanje na listu dozvoljenih sredstava je dosta komplikovan, skup i dugotrajan. Kod nas je veoma malo površina pod organskom proizvodnjom, a proces registracije organskih preparata je isti kao i za konvencionalna sredstava. Isto važi i za organska đubriva i semena. Mi možemo sami da proizvodimo seme koje mora biti organik kvaliteta, ali je malo kuća koje izdaju te sertifikate, a ako ga uvozite, procedura je jednako komplikovana kao za organska đubriva i zaštitna sredstva - kaže Gasparovski.
On naglašava da domaći proizvođači organske hrane nisu u ravnopravnom položaju kad dođu na tržište EU, pre svega jer su nekonkurentni sa cenama.
- U Austriji su, zavisno od kulture, podsticaji za organsku proizvodnju veći i do 100 puta nego kod nas. Bolja zaštitna sredstva su dostupnija u inostranstvu nego kod nas. Ako neko u Srbiji i hoće da zasnuje preradu organskih proizvoda, on nema dovoljno sirovina ili su mnogo skupe, a zbog svih skupih inputa, cena domaćih proizvoda je mnogo veća nego u Austriji, bez obzira na to što je tamo skuplja radna snaga. Zato flaša soka od organske šargarepe u Austriji košta dva evra, a isti takav proizvod domaćih proizvođača košta i do pet evra - objašnjava Gasparovski.
Dodatni problem koji demorališe organske proizvođače jeste što licence za rad važe svega godinu dana.
- Troškovi obnavljanja licence su veliki, a ne znate da li ćete i sledeće godine dobiti dozvolu - ističe Gasparovski.
Veljko Jovanović, direktor Sektora poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije, ističe da Srbija ima ogroman potencijal za izvoz organskih proizvoda, koji trenutno iznosi dvadesetak miliona evra na godišnjem nivou.
- Kad bismo proizvodili deset puta više organske hrane, sve bismo mogli da izvezemo. Proizvodnja u našoj zemlji je takva da nam treba još preduslova da bi se razvijala, a jedan od tih preduslova je dostupnost organskih preparata. Proces registracije organskih preparata na našem tržištu je prilično komplikovan. Zbog dugotrajnog ispitivanja, koje traje i po dve godine, ljudi se ne upuštaju u to. Kada bismo usvajali liste nekih evropskih instituta, imali bismo na desetine više zaštitnih preparata koji bi bili dostupni proizvođačima - kaže Jovanović.
Kurir.rs/Slavica Tomčić
Foto: Zorana Jevtić