Budžet Srbije je zbog poreskih krivičnih dela, među kojima je i utaja poreza, od 2013. do 2017. godine, oštećen za 55,4 milijardi dinara, odnosno 462,3 miliona evra, pokazuju podaci objavljeni u novoj "Nacionalnoj proceni rizika od pranja novca i proceni rizika od finansiranja terorizma", koju je usvojila Vlada Srbije.
Tokom analiza stručnjaci su uočili da se u tom periodu od poreskih krivičnih dela koja prethode krivičnom delu "pranje novca" (takozvana "predikatna krivična dela), pojavljuje samo poreska utaja, za koju je protiv 36 lica pokrenuta istraga, protiv devet lica podignuta je optužnica, a pravosnažno su osuđena dva lica.
Podaci Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom ukazuju da je u postupcima vođenim za krivično delo poreska utaja privremeno zaplenjena imovina u vrednosti od 1,8 miliona evra, dok vrednost trajno oduzete imovine iznosi 737.855 evra.
U Nacionalnoj proceni rizika ukazano je da se značajan deo poslovanja i dalje obavlja gotovinski i to u cilju izbegavanja poreza i zato poreski obveznici često iskazuju u svojoj poslovnoj dokumentaciji fiktivna poslovanja preko tzv. "fantom i peračkih firmi".
"Upravo je ovakvo poslovanje, sa aspekta tipologije pranja novca, najčešće korišćeno kada su u pitanju poreska krivična dela kao predikatna (prethodna pranju novca)", navodi se u dokumentu.
Pored utaje poreza, poreska krivična dela su neuplaćivanje poreza po odbitku, neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit i nedozvoljeni promet akciznih proizvoda.
Od 2013. do 2017. za poreska krivična dela, podneto je 7.525 krivičnih prijava i prijavljeno 8.841 krivično delo, a uočen je trend rasta. Otkriveno je ukupno 4.838 učinalaca, istraga je pokrenuta protiv 1.341 lica, optužnica podignuta protiv 3.481 osobe, dok je pravosnažno osuđeno njih 1.942.
Pored poreskih krivičnih dela, ona koja se svrstavaju u red visokog stepena pretnji za pranje novca su i zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba službenog položaja i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Broj prijavljenih izvršilica krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica, kao i broj procesuiranih i osuđenih lica, ima tendenciju rasta, pri čemu je ovo krivicno delo najcešće vršeno kao predikatno krivično delo u odnosu na pranje novca, navodi se u Nacionalnoj proceni rizika. U 2017. godini prijavljeno je dvostruko više lica nego u 2016. godini, piše u dokumentu.
Postupci su pokrenuti protiv 297 lica zbog izvršenja ovog krivicnog dela kao predikatnog pranju novca, što je 66,9 odsto svih procesuiranih lica za pranje novca. Za to krivično delo pokrenuti su postupci protiv 80 lica kao pripadnika 16 organizovanih kriminalnih grupa, a ukupan iznos privremeno oduzete imovine je 3,3 miliona evra, dok je ukupan iznos trajno oduzete imovine 6,5 miliona evra.
Krivično delo zloupotreba službenog položaja predstavlja najučestalije krivično delo u vezi sa korupcijom, ali i pojačanom pretnjom za pranje novca i to preko trećih lica, mahom članova porodice.
U Nacionalnoj proceni rizika se navodi da je od 2013. do 2017. za to krivčno delo prijavljeno 7.409 lica, istrage su pokrenute protiv 1.533 lica, optužnice podignute protiv 3.127 osoba, a pravosnažno je osuđeno njih 1.095.
Statistički posmatrano, broj otkrivenih lica je u 2017. povećan za 43,9 odsto u odnosu na 2013. godinu, ali je broj optuženih za isti period smanjen za 116,27 odsto.
Podacima Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom pokazuju da je privremeno oduzeta imovina u iznosu od 2,9 miliona evra, dok je trajno oduzeta imovina proistekla iz tog krivičnog dela u iznosu od 80.000 evra.
Za krivično delo zloupotreba službenog položaja i pranje novca pokrenuti su jedinstveni postupci protiv četiri lica. Prema podacima Tužilaštva za organizovani kriminal, u navedenom periodu prijavljena su 32 lica zbog krivičnog dela zlupotreba službenog položaja izvršenog od strane organizovane kriminalne grupe, istraga je pokrenuta protiv 29 lica, a optuženo je šest osoba.
Ukupna otkrivena imovinska korist u ovim predmetima iznosi 67,8 miliona evra.
Dodatni faktor pretnji od pranja novca treba videti u činjenici da su izvršioci ovog predikatnog krivičnog dela lica koja su zbog društvenog položaja vidljiva javnosti i koja su u obavezi i da podnose izveštaje o imovini i prihodima Agenciji za borbu protiv korupcije. Zato se za njih vezuje pojačana pretnja od pranja novca preko trećih lica - članova porodice i drugih povezanih lica koji se koriste za prikrivanje porekla nezakonitih sredstava.
Prikrivenost ovog krivičnog dela, činjenica da se vrši u sinergiji lica koja imaju moć i lica koja imaju novac, te da ga je jako teško otkriti, ukazuju da je njegova podložnost za pranje novca velika.
U dokumnetu piše da je trgovina narkoticima jedan od najčešćih izvora "prljavog" novca. Za ovo krivično delo od 2013. do 2017. godine istraga je pokrenuta protiv 5.313 lica, optuženo je 6.215 lica, a osuđeno njih 5.397.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, broj realizovanih zaplena u periodu od 2013. do 2017. godine je bio 36.608, zaplenjena je količina od ukupno 16,6 miliona grama narkotika čija je ukupna procenjena nabavna vrednost 25,7 miliona evra, a prodajna ulična vrednost 168,2 miliona evra.
To, dodaje se, potvrđuje zaključak da se izvršenjem ovog krivičnog dela generiše velika imovinska korist, koja se radi prikrivanja porekla, mora integrisati u legalne tokove.
U periodu od 2013. do 2017. godine 24,61 odsto od ukupnog broja procesuiranih lica zbog izvršenja predikatnih i krivičnog dela pranje novca bili su pripadnici organizovanih kriminalnih grupa. Po podacima Tužilaštva za organizovani kriminal, 749 lica prijavljeno je zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivicnog dela, protiv 584 lica je pokrenuta istraga, a 381 lice je optuženo.
Smatra se da krivična dela organizovanog kriminala predstavljaju krivična dela visokog stepena pretnje za pranje novca, a cilj Nacionalne procene rizika je da se rizici procenjeni sveobuhvatnom Nacionalnom procenom rizika iz 2012. godine preispitaju i ponovo procene po metodologiji Svetske banke.
Na izradi nove Nacionalne procene rizika učestvovalo je ukupno 154 predstavnika od čega 124 predstavnika državnog sektora i 30 predstavnika privatnog sektora, kao što su obveznici, udruženja, komore.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Zorana Jevtić)