Potencijal Iako glavni donosioci odluka u domaćinstvu koje su ključne za zaštitu životne sredine, kao i za dostizanje ciljeva održivog razvoja, žene ujedno plaćaju najvišu cenu posledica klimatskih promena
Ekstremne vremenske prilike, čiji smo u poslednje vreme sve češći svedoci, poput velikih požara, poplava, erozija zemljišta, oluja i talasa tropskih vrućina, postale su jedna od glavnih medijskih tema i stavki na agendi političara širom sveta. Statističke analize pokazuju da je nastanak ovih pojava povećan upravo zbog klimatskih promena.
Klimatske promene tako dovode do nesigurnosti izvora prihoda/sredstava za život, ljudskih i materijalnih gubitaka, ograničenja prirodnih resursa, nedostatka vode i energije, oštećenja infrastrukture, promena u biodiverzitetu, posledica na ljudsko zdravlje, migracija, gubitka (obradivog) zemljišta, kao i kulturnog i prirodnog nasleđa.
Nejednake posledice
Iako klimatske promene utiču na sve podjednako, zbog različitih uloga u društvu žene i muškarci mogu različito da iskuse posledice klimatskih promena. Studija (Neumayer and Plümper), koja je obuhvatila prirodne katastrofe u 141 zemlji sveta, pokazala je da postoji direktna veza između smrtnosti kod žena i njihovog ekonomskog i socijalnog statusa, te da žene i deca imaju 14 puta veći rizik od smrti od muškaraca.
Natalija Ostojić, menadžerka za urodnjavanje politika u Agenciji Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women u Srbiji, kaže da se u vanrednim situacijama, kao što su bile poplave 2014. godine, najbolje vidi koliko su žene ugroženije i ranjivije od muškaraca.
- Žene su češće siromašne, češće žive u samačkim domaćinstvima, posebno stare žene ili same sa decom, ređe imaju kola, traktore, čamce, ušteđevinu; manje su sklone da samostalno, bez muškarca (supruga, oca, brata), donose odluke i ređe znaju da plivaju. Ovo se naravno ne odnosi na sve žene, ali rod utiče na mogućnosti i situacije koje nas čine ranjivim - kaže Ostojić.
U isto vreme, s obzirom na to da muškarci i žene još uvek tradicionalno imaju različite rodne uloge u društvu i porodici, poseduju različita znanja i iskustva, kao i prioritete kad je reč o zaštiti životne sredine koji predstavljaju potencijal i priliku za njihovo angažovanje na polju zaštite životne sredine.
Žene odlučuju
Žene i muškarci imaju različite odnose prema prirodnim resursima. Dok su žene najviše orijentisane ka stvaranju sigurne budućnosti i bezbednosti za svoje porodice, muškarci su generalno govoreći, orijentisani na kratkoročnu upotrebu resursa radi dobiti.
Takođe, žene svakodnevno češće donose različite bitne odluke koje utiču na izazove klimatskih promena. U odnosu na stepen razvijenosti zemlje u kojoj žive, odluke koje donose odnose se na sopstvena domaćinstva kao i na čitavu zajednicu, od čuvanja zemljišta do upravljanja prirodnim resursima, kao što su drvo za ogrev i voda, do odluke koji će se uređaji koji utiču na energetski efikasnosti kupiti, žena je ta koja odlučuje o izboru, korišćenju i odlaganju domaćih proizvoda, o nivou potrošnje u domaćinstvu kao i reciklaži. Žene su spremnije da nešto urade po pitanju održivosti: one recikliraju, uzgajaju i kupuju organsku hranu, koriste održiva sredstva transporta, pridaju značaj etičnosti proizvoda. Žene prve usvajaju nove poljoprivredne tehnike, prve reaguju u kriznim situacijama i bave se zelenom energijom, žene su agenti promena i moraju podjednako biti deo rešenja za održivu budućnost.
Žene u Srbiji
Prema istraživanju Centra za promociju održivog razvoja (CPOR), žene u Srbiji su veoma zainteresovane za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, čak 72 odsto anketiranih, dok je polovina žena istakla da je njihovo domaćinstvo već investiralo u poboljšanje energetske efikasnosti, a kao razlog navode uštedu novca i zaštitu životne sredine. Istraživanje je takođe pokazalo da je ženama u Srbiji izuzetno važno da im posao bude u skladu sa principima održivog razvoja te podržavaju državu u donošenju politika u oblasti energetike i klimatskih promena, koje promovišu održivi energetski razvoj baziran na primeni zelenih tehnologija.
Uloga žena u dostizanju ciljeva održivog razvoja i zaštite životne sredine je ključna, zato je izuzetno važno uključiti ih u procese donošenja odluka i kreiranja klimatskih i politika održivog razvoja, jer mogu biti i jesu pokretači pozitivnih promena.
Ogroman potencijal
S obzirom na to da žene čine polovinu globalnog stanovništva, one predstavljaju ogroman potencijal za razvoj demokratskog i održivog društva. Prepoznajući značaj rodne ravnopravnosti i jednakog učešća žena u kreiranju javnih politika, Ujedinjene nacije (UN) rodnu ravnopravnost svrstale su u cilj 5 Agende održivog razvoja do 2030.
Milana Rikanović, šefica UN Women u Srbiji, kaže da iskustva rada Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija na ovom polju širom sveta pokazuju da je uloga žena značajna za prilagođavanje klimatskim promenama.
- Prilikom prilagođavanja na klimatske promene, važno je da žene, kao i muškarci, budu pripremljene i informisane o posledicama klimatskih promena, kao i da mere prilagođavanja uključe interese, potrebe i kapacitete i žena i muškaraca - kaže Rikanovićeva.
To bi značilo da se prilikom izrade programa obuka za poljoprivrednike o uticaju klimatskih promena na vrste kultura koje se uzgajaju potrebno uključiti i žene kako bi i one dobile potrebne informacije i znanja. Takođe, žene u Srbiji manje od muškaraca voze kola i poseduju automobile i samim tim više zavise od javnog prevoza, te bi rodni aspekti politika relevantnih za klimatske promene bili da se više ulaže u, na primer, pešačke i biciklističke staze.
Jača otpornost zajednice
S druge strane, uloga žena je značajna i za jačanje otpornosti zajednica na klimatske promene, uzimajući u obzir znanja i veštine koje žene poseduju, a koja su važne za oporavak.
- Svaki razvoj u skladu sa principima zaštite životne sredine, ukoliko ne uključi žene i ranjive grupe, dovešće do produbljivanja postojećih neravnopravnosti - naglasila je Rikanovićeva.
Države potpisnice Okvirne UN konvencije o klimatskim promenama (UNFCCC) složile su se o neophodnosti integrisanja rodne perspektive u sve mere i aktivnosti na konferenciji o klimatskim promenama u Marakešu 2016. godine (COP 22). Godinu dana kasnije, na konferenciji o klimatskim promenama u Bonu (COP 23), usvojen je i Akcioni plan za rodnu ravnopravnost u akcijama u oblasti klimatskih promena.
U Srbiji se ovom temom bavi UN Women u Srbiji zajedno sa partnerima u Vladi Srbije i organizacijama civilnog društva sa zajedničkim ciljem da se uvede rodna perspektiva u odgovore države na posledice klimatskih promena.
Marina Radenković