Lokalne samouprave koje se u donošenju važnih odluka oslanjaju na mišljenje lokalnih privrednika ne samo da su smanjile nezaposlenost već radnu snagu uvoze i iz susednih opština.
Da bi jedan domaći ili strani investitor odlučio da započne biznis u nekoj opštini u Srbiji, izgradi fabriku i zaposli lokalno stanovništvo, ta lokalna samouprava bi morala da mu obezbedi svu potrebnu komunalnu infrastrukturu, puteve i građevinske dozvole, ali i da u svakom trenutku zna koji problemi muče privrednike i da ih u najkraćem roku rešava.
Ovoga u Srbiji nije svesna polovina od 115 lokalnih samouprava koje su učestvovale u istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) o kapacitetu za lokalni ekonomski razvoj u Srbiji, koje je sprovedeno početkom 2018. godine.
Naime, istraživanje je pokazalo da tek svaku drugu opštinu zanima s kojim problemima se susreće privreda na njenoj teritoriji jer svega polovina ima privredni savet koji predstavlja svojevrsnu "ispovedaonicu" privrednika lokalnim vlastima. Ukoliko lokalne samouprave ne osluškuju potrebe privrede, daleko su manje šanse da će unaprediti uslove poslovanja u svojoj sredini, privući nova ulaganja i obezbediti nova radna mesta.
Piskaraju umesto da rešavaju probleme
Ivana Bogosavljević Čikić, projektni menadžer iz NALED, ističe da je dobro što 84 odsto opština ima strategiju održivog razvoja kao krovni dokument i što se sve češće konsultuju s privedom prilikom njenog donošenja, ali da je loše to što se kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) više bave pisanjem projekata nego konkretnim potrebama privrede.
- Privredni savet bi trebalo da čine privrednici sa lokala i preko njega da utiču na odluke gradonačelnika, da se konsultuju s njima o svim bitnim stvarima za privedu. Kancelariju za LER ima 80 odsto lokalnih samouprava, ali se one na prvom mestu bave pisanjem projekata, dok im je saradnja sa investitorima koji dolaze i postojećom privredom tek na drugom mestu - kaže Ivana Bogosavljević.
Istraživanje NALED je pokazalo da 47 odsto opština ne raspolaže podacima o potrebama privrede za određenim stručnim profilima radne snage, kao i da 66 procenata lokalnih samouprava ne zanima da li je privreda zadovoljna njihovim radom.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ističe da je u Srbiji složena birokratija često kamen spoticanja za privrednike.
- Sve zemlje u Evropi i regionu koje imaju razvijenu privredu imaju i viši standard. Opština koja nema razvijenu privredu ili poljoprivredu suočena je sa odseljavanjem stanovništva. Lokalne samouprave u Srbiji koje najviše izlaze u susret potrebama privrede, poput Stare Pazove i Inđije, ne samo što nemaju probleme sa zapošljavanjem ljudi već zapošljavaju ljude i iz okolnih opština. Pravi pokazatelj komunikacije opštine i privrede jeste to koliko kompanija radi na njenoj teritoriji, koliko se povećava plasman i izvoz, kolika je zaposlenost - kaže Rajić i naglašava da su parafiskalni nameti, problemi sa birokratijom u lokalnim samoupravama i pronalaženje kadrova tri top problema s kojima se suočavaju privrednici u Srbiji.
Nema odluka bez amina privrede
Ima opština, poput Šapca, Pančeva, Stare Pazove, Leskovca i Užica, koje su shvatile da kvalitet života njenih građana zavisi od razvijenosti lokalne privrede, pa se trude da što više osluškuju šta privredi treba.
Bojan Tojaga, šef odeljenja za društvene delatnosti i lokalni razvoj u Leskovcu, kaže da se u tom gradu nijedna važna odluka ne donosi dok ne prođe proveru privrednog saveta.
- Plan infrastrukturnog razvoja, plan kapitalnih investicija, program razvoja grada ne mogu doći pred Gradsko veće na usvajanje a da prethodno nisu dobili saglasnost privrednog saveta, čiju trećinu čine uspešni privrednici. Poštujemo zahteve privrede i svaki strateški dokument prolazi kroz filter privrednog saveta, koji daje sugestije s kojima se ide dalje na gradsko veće i u Skupštinu grada na usvajanje - kaže Tojaga i dodaje da je upravo zahvaljujući otvorenošću lokalne administracije prema investitorima i kvalitetno servisiranje privrednika dovelo do smanjenja nezaposlenih za 5.000 u poslednjih šest godina.
Više investitora, veće zarade
Da privrednici Leskovca i te kako utiču na odluke lokalne samouprave koje se njih tiču, potvrđuje i Dragan Stojiljković, predsednik privrednog saveta u tom gradu.
- Našim predlozima poprilično utičemo na odluke Skupštine grada Leskovca. Tako stvaramo mogućnost da imamo industrijske zone i lokacije koje mogu brzo da budu privedene nameni za obavljanje određene delatnosti. Najvažnije je što lokalna samouprava odvoji maksimalno vreme da sasluša i pokuša da reši zahteve investitora kako bi on mogao uspešno da realizuje svoju poslovnu ideju. Od kraja prošle godine sve što je potrebno investitoru završava se na jednom mestu, a od prvog razgovora do dobijanja svih potrebnih dozvola prođe najviše 20 dana. Ako se čuje neka primedba privrednika, ona se u roku od dva dana rešava, da ne bi pukao loš glas. Zbog svega toga nezaposlenost se drastično smanjuje, a zbog rasta konkurencije među investitorima rastu i zarade zaposlenih - kaže Stojiljković i ističe da Privredni savet Leskovca svake godine razmatra predlog o lokalnim naknadama i daje svoje sugestije, koje uglavnom budu prihvaćene.
Kurir.rs/Slavica Tomčić
Foto:Youtube Printscreen