Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o medjubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, a cilj je smanjenje troškova prihvatanja platnih kartica i povećanje broja prodajnih mesta na kojima je moguće platiti robu i usluge platnom karticom. U Narodnoj banci Srbije (NBS) očekuju da se pozitivan efekat tog zakona kojim definišu niže medjubankarske naknade u kartičnim plaćanjima prenese do krajnjeg potrošača.
Guverner NBS Jorgovanka Tabaković je obrazlažući taj zakon, rekla da je veoma značajan, posebno za male trgovce, koji plaćaju visoku cenu za trgovinu karticama, a da je cilj da se podstakne korišćenje platnih kartica i time smanji siva ekonomija. Ona je tada rekla da gradjani Srbije i dalje plaćaju više cene za medjubankarsko poslovanje nego u Evropskoj uniji, u kojoj su naknade ograničene na 0,2 odsto na debitne i 0,3 odsto na kreditne kartice.
Poslanici su tokom rasprave o ovom zakonu najviše govorili i tražili pojašnjenja o članu koji predvidja obavezu banke da uz tekući račun izdaje klijentima platnu Dina karticu, čije se transakcije obradjuju u Srbiji i to bez naknade. Prošle godine 57 odsto plaćanja u Srbiji realizovano je platnim karticama.
Skupština Srbije usvojila je i izmene i dopune Zakona o platnim uslugama,koje bi trebalo da donesu bezbedno, stabilno i efikasno funkcionisanje platnog sistema, ubrzavanje tokova privredne aktivnosti i smanjenje troškova transfera sredstava.
Izmenama dopunama se utvrdjuju pravila kojima će se dodatno unaprediti informisanje i transparentnost u vezi sa naknadama koje pružaoci platnih usluga naplaćuju gradjanima i privredi.
Svi pružaoci platnih usluga biće u obavezi da prilikom ponude i ugovaranja platnih usluga koje su povezane sa platnim računom koriste standardizovanu terminologiju koju će utvrditi NBS i da informacije o naknadama u predugovornoj fazi dostavljaju na utvrdjenom standardizovanom obrascu, što će omogućiti lakše poredjenje tih naknada.
Predvidjena je i obaveza pružalaca platnih usluga da svojim korisnicima najmanje jednom godišnje, bez naknade, dostave izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa platnim računom.
Novina je i to što će, u slučaju da je nekome ukradena platna kartica i da je potom zloupotrebljena, korisnik odgovarati samo do iznosa od 3.000 dinara, a preko tog iznosa svu odgovornost snosiće banka i moraće mu nadoknaditi gubitak.
Tabaković: Prednost dina kartice je što je domaća
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je prednost "dina" kartice u tome što je domaća, ali da se ne zabranjuje izdavanje "vize", niti se ograničava izdavanje "masterkarda" ili bilo koje druge platne kartice.
"Domaća platna kartica je obavezna u slučaju eventualnih nemogućnosti da se procesiraju strane kartice u domaćem sistemu", rekla je Tabaković u Skupštini Srbije tokom rasprave o amandmanima na set finansijskih zakona.
Predlogom zakona o medjubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica predvidjena je obaveza banke da uz tekući račun izdaje klijentima platnu "dina" karticu, čije se transakcije obradjuju u Srbiji i to bez naknade.
Poslanik Demokratske stranke Gordana Čomić zatražila je od Tabaković da pojasni način izdavanja "dina" kartice, odnosno na koji način će to biti uradjeno, ko raspisuje tender i koliko će taj postupak biti transparentan.
Tabaković je na to odgovorila da se plastika za "dina" karticu pravi na isti način i za druge kartice i da se na isti način personalizuju i procesuiraju.
Naglasila je da niko nikom ne namešta posao i da niko nikog ne može da uslovljava.
"Da li tražite od mene da kažem da li će SNS da pravi plastiku za karticu 'dina', a ne za 'vizu' ili 'masterkard", pitala je Tabaković.
Ona je naglasila da "dina", kao i "master" i "viza" ima pravo da bude kartica u novčaniku svakog gradjanina.
"Prednost 'dina' kartice je što je domaća, jer NBS radi procesuiranje, konačno sravnjenje i garantuje sigurnost tog platnog sistema, a uopšte ne uslovljavaja da 'dina' bude prva kartica izbora. Neka budu 'viza' ili 'master', iako su skuplje, ali neka se licenciraju u zemlji", naglasila je Tabaković.
(Kurir.rs/Beta)