Decenijama slušamo kako je Srbija, sa idealnim geografskim položajem i stručnom, a neiskorišćenom radnom snagom, prava oaza za investitore, a ipak je nekako, posle sloma socijalističke privrede, ratova i perioda demokratske tranzicije, dugoobećavani privredni preporod - izostajao.
Skoro 30 godina posle prelaska na tržišnu privredu i mora problema s kojima smo se suočili, izgleda da je pronađen recept!
Zašto je trebalo tako dugo da se ovo desi i zašto, iako postoji recept, mnoge lokalne samouprave njega ne primenjuju, teško je pitanje. Mi ćemo se fokusirati na pozitivne promene koje su se konačno desile, a o kojima jasno govore statističke činjenice.
Istraživanje kapaciteta za lokalni ekonomski razvoj u Srbiji, koje je sprovela Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), na uzorku od 115 jedinica lokalne samouprave, pokazuje da je Srbija ostvarila istorijski pomak.
- Čak 88 odsto gradova i opština ima kancelariju ili službu za lokalni ekonomski razvoj. Znanje engleskog jezika zaposlenih u kancelarijama za LER je 82 odsto, a od toga ima 30 odsto kancelarija u kojima tri i više osoba govori ovaj strani jezik. Sistem 24/7 za prijem žalbi, molbi, pružanja informacija u vezi sa komunalnim uslugama postoji u 25 odsto lokalnih samouprava u kojima su službenici 24 sata dnevno dostupni investitorima, dok u 34 odsto postoji ovaj sistem, ali je dostupan u toku radnog vremena opštine, odnosno komunalnih službi - pokazalo je istraživanje.
Ovo su brojke koje pokazuju kako je u pojedinim gradovima i opštinama u Srbiji došlo do fantastičnih rezultata na polju investicija, ali i podsećanje da oni nisu postignuti tek tako, sedenjem skrštenih ruku, žaljenjem i čekanjem boljih vremena, što je u Srbiji česta pojava.
Postignuti su isključivo zahvaljujući preciznom i napornom planiranju tima vizionara i, ponekad, mukotrpnom i teškom realizacijom planiranog, uz borbu protiv ustaljenih srpskih predrasuda, inertnosti, nespremnosti na promene, koje su dugo gušile našu privredu.
Pravi primer dobre prakse kako se stvara povoljan poslovni ambijent je mačvanski grad, 87 kilometara udaljen od Beograda.
Idemo u Šabac, takozvani glavni grad Mačve!
Dugo je bio pravi industrijski centar i ponos ovog dela Srbije. Onda je sve naglo počelo da propada i u jednom trenutku nekad bogat grad pretvorio se u mesto gde žive pretežno nezaposleni, siromašni i depresivni ljudi.
Možda je upravo ovako loša situacija naterala lokalne vlasti da se predano i fanatično bace na promene u modelu funkcionisanja lokalne samouprave, što je za rezultat imalo to da Šabac postane vodeći grad u Srbiji kad je reč o investicijama i primer grada partnera za investitore.
Načelnica Odeljenja za lokalni ekonomski razvoj Šapca Violeta Šestić naš je domaćin i u prvim rečima s ponosom kaže da je Šabac reformom lokalne administracije postigao brojna unapređenja.
TOP DESTINACIJA ZA INVESTIRANJE
- Brzina procedura je svakako najveće unapređenje. Šabac je među prvim gradovima u Srbiji po brzini izdavanja dozvola, što nas, između ostalog, pozicionira kao top destinaciju za investiranje. Pored toga, uvođenjem sistema elektronske pisarnice skratilo se i vreme odgovaranja na zahteve građana, jer zaposleni istog trenutka po podnošenju zahteva počinju sa obradom predmeta. Od ove godine naši sugrađani imaju i mogućnost podnošenja zahteva preko portala E-uprave. Kreiranje jedinstvenog šaltera, kao jedinstvenog upravnog mesta, omogućilo je građanima da na jednom mestu mogu podneti zahtev za blizu 200 administrativnih postupaka, bez šetanja od šaltera do šaltera, a uz mogućnost praćenja statusa svog predmeta preko veb-pisarnice - kaže Šestićeva.
Kada je reč o prostorno-investicionom potencijalu Šapca, on u svom vlasništvu ima najveću industrijsku zonu u regionu koja se prostire na 600 hektara. To je Severozapadna radna zona. Grad investitorima prodaje kompletno infrastrukturno opremljeno zemljište, što znači da se za svakog investitora obezbeđuju vodovodna i kanalizaciona mreža, gas, visokonaponski kabl i pristupna saobraćajnica. Takođe, zona je povezana i sa postrojenjem za prečišćavanje otpadnih voda, što je mnogim investitorima značajno jer im smanjuje ulaganje u sopstveno postrojenje. Pored ovih pogodnosti, investitore privlači i geografski položaj grada - blizina državnih granica sa BiH I Hrvatskom, aerodroma, auto-puta. Investitori u Šapcu imaju mogućnost poslovanja i u režimu slobodne zone, koja se prostire na 243 hektara. Za korisnike slobodne zone obezbeđen je carinski referat u zoni kako bi najbrže pripremili dokumentaciju za uvoz i izvoz.
Ono što zanima svakog investitora koji dođe u novi grad jeste da li postoje kvalifikovani i kvalitetni radnici. Violetu Šestić pitamo kakva je situacija na tom polju.
"ŠABAC VAŠ POUZDAN PARTNER"
- U Šapcu su ljudi preduzimljivi, vredni i spremni za sticanje novih znanja i veština. "Šabac - vaš pouzdan partner" slogan je našeg grada i nije samo slovo na papiru. On jeste pouzdan partner svima koji žele da rade, da postignu više i bolje. To potvrđuju i zvanični podaci. U poslednjih godinu dana otvoreno je više od 300 privrednih društava i preduzetničkih radnji, dok se nezaposlenost smanjila sa više od 12.000 registrovanih nezaposlenih na 8.852. Dalje, 13 kompanija je otpočelo sa izgradnjom svojih proizvodnih pogona ili proširenjem postojećih u Severozapadnoj radnoj zoni protekle godine. Mi obezbeđujemo "one stop shop" svim našim investitorima, gde najveću ulogu ima Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj. Tako da smo na usluzi investitorima 24/7 - kaže Violeta Šestić.
ODELJENJE ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ (LER)
Ovo je pokazatelj da grad Šabac svakako spada u onih 25 odsto samouprava, iz istraživanja NALED, koji investitorima daju podršku neprestano, i danju i noću.
Kada investitor dođe u Šabac, odeljenju za lokalni ekonomski razvoj (LER) je, pre svega, važno da budu upoznati sa njegovim namerama i potrebama.
- Komunikacija je ključ uspeha. Zajedno sa investitorom pravimo akcioni plan i jasno definišemo sve korake koje moramo zajedno proći kako bi se njegova investicija realizovala. Za investitora ne smeju postojati iznenađenja - nedostaje ti još jedan papir i slično. Mi ga vodimo kroz sve procedure. U realizaciju jedne investicije uključeni su svi - počev od najvišeg rukovodstva preko načelnika nadležnih odeljenja, direktora javnih preduzeća... Timski sastanci se održavaju na nedeljnom nivou u cilju praćenja realizacije, identifikovanja potencijalnih problema, ali i rešavanja postojećih ukoliko se pojave. Naš posao se ne završava kada investitor izgradi fabriku i počne s radom - u stalnom smo kontaktu s privrednicima. U ovom trenutku, a u skladu sa identifikovanim potrebama investitora, radimo na razvoju trening centra koji će im omogućiti da lakše i brže dođu do kvalifikovane radne snage - objašnjava Šestićeva.
NA ŠTA INVESTITORI IMAJU PRITUŽBE
Sve ovo prepoznao je magazin Fajnenšel tajms, koji je Šabac svrstao među top 10 mikrogradova u Evropi za najbolju strategiju za privlačenje direktnih stranih investicija.
Iako je u Šapcu očigledno povoljna poslovna klima, pitali smo načelnicu odeljenja za lokalni razvoj Violetu Šestić na šta investitori imaju pritužbe:
- Uvek postoji prostor za unapređenje rada lokalne samouprave. Mi se trudimo da zajedno sa investitorima definišemo šta je to što bi njima olakšalo poslovanje. Ne mogu da kažem da postoje pritužbe s njihove strane, već isključivo inicijative. Sistem lokalne administracije koji smo uspostavili daje značajne rezultate i pored toga što smo grad sa najmanjim brojem službenika po stanovniku - kaže naša sagovornica.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da se situacija u odnosu lokalnih samouprava prema klijentima vidno razlikuje od opštine do opštine, a da ima razlike i u tome da li su investitori domaći ili strani.
- U nekim opštinama investitori se vide kao prilika i način da lokalna zajednica napreduje i investitorima budu na usluzi i pomažu im u realizaciji posla. A ima onih koje gledaju da sabotiraju kako i koliko god mogu. Velika je razlika u pristupu između domaćih i stranih investitora. Nemački investitor neće proći isto kao domaći. Pokazalo se da domaći prolaze lošije od stranih, a to sve jer nemaju "batinu" koju imaju stranci - zaključuje Stevanović.
Da bi se dobio BFC sertifikat, neophodno je da se ispuni 75 odsto zahteva definisanih u sledećih 10 kriterijuma:
1. Održiva strategija lokalnog razvoja
2. Funkcionisanje kancelarije za lokalni ekonomski razvoj LEDO
3. Partnerski odnos sa privatnim sektorom
4. Efikasan sistem izdavanja građevinskih dozvola
5. Ažuriran ekonomski profil i elektronske baze podataka
6. Proativan pristup promocijama investicija i destinacijskom marketingu
7. Predvidivi troškovi poslovanja i odgovornog upravljanja finansijama
8. Dostupnost radne snage i usklađenost njihovih veština sa potrebama privrede
9. Podsticajne politike i mere podrške preduzetništvu i sektoru MSP
10. Aktivna infrastruktura i pouzdane komunalne usluge
Istraživanje NALEDA o kapacitetima za lokalni razvoj u Srbiji pokazalo je da su one opštine i gradovi koji imaju sertifikat BFC u proseku privukli sedam investicija, a oni bez sertifikata tek 3,3.
ČINJENICE:
- 60 odsto lokalnih samouprava uzelo je u obzir neke predloge Privrednog saveta kada je donosilo odluke, pokazuje istraživanje NALED
- Fajnenšel tajms je uvrstio gotovo 40% sertifikovanih opština i gradova na listu najboljih investicionih destinacija u Evropi (fDi Cities of the Future)
- 90% sertifikovanih gradova i opština u regionu smatra da je posedovanje sertifikata o povoljnom poslovnom okruženju i BFC SEE pečata kvaliteta korisno ili veoma korisno
- One sa važećom strategijom razvoja, njih 84 odsto, uglavnom su uključivale privatni sektor kada su strateški planirale
- Oko polovine lokalnih samouprava redovno objavljuje izveštaj o realizaciji budžeta
Kurir.rs/Silvija Slamnig