Elektroprivreda Srbije(EPS) u svojoj strategiji nema planove za izgradnju nuklearnih elekrtrana, izjavio je danas izvršni direktor za trgovinu EPS Dragan Vlasisavljević na stručnom skupu Balkanmagazina “Trebaju li Srbiji nuklearke”.
Na skupu je rečeno da je gradnja nuklearnih elektrana sada za Srbiju nemoguća, ali i da joj trebaju stručnjaci u toj oblasti.
U Srbiji je na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana donet jugoslovenskim zakonom 1989. tri godine posle katastrofe u Černobilu, koji je istekao 2015. ali nije ukinut, rečeno je na međunarodnoj stručnoj konferenciji Balkanmagazina u pres centru UNS.
Ali, Vlasisavljević je rekao da nema moratorijuma na istraživanja, analize i obuke u toj oblasti i predočio da izgradnja nuklearke traje oko 15 godina.
Time se ne bavimo, to je pre svega pitanje za nadležne državne organe, sadašnja strategija razvoja energetike Srbije ne predviđa izgradnju nuklearki, rekao je on.
EPS i Srbija treba da opstanu na svojim domaćim resursima proizvodnje energije i da to poslovno može da izvede. To su, kako je naveo lignit, voda i od ove godine vetar, najavljujući da iduće gopdine EPS počinje izgradnju svog prvog vetroparka.
On je najavio da će uskoro biti objavljena nova Strategija EPS u kojoj je predviđena i zamena kapaciteta na ugalj.
Prema njegovim rečima, EPS trenutno ima kapacitete termoelektrana na ugalj kapaciteta oko 4000 megavata i relativno dobro podešen sistem, a plan je do 2024. da uz gašenje nekih starih postrojenja i uvođenje novih tehnologija podigne se stepen korisnog dejstva na 38 odsto.
Vlaisavljević je podsetio da je država Srbija ambiciozno potpisala da će u energetskom bilansu 2020. imati 27 odsto iz obnovljivih izvora.
Taj cilj će, kako je istakao, ispuniti samo dve države u Evropskoj uniji, a oni taj cilj pomeraju na 2030.
Predsednik Nadzornog odbora Nuklearnih objekata Srbije Nikola Plećaš rekao je da je izgradnja niklearke za Srbiju nemoguća i istakao da gradnja najmanje elektarane košta između sedam i osam milijardi evra.
On je upozorio da smo došli do toga da se na univerzitetima u Srbiji više ne izučavaju nuklearne tehnologije, koje nisu samo obuka za gradnju, već za zaštitu od zračenja, obradu radioaktivnog otpada, u medicini i drugo, naveo je on.
Srbija na udaljenosti od 400 do 600 kilometara ima 18 nuklearnih elektarana, za dva sata, ako se bilo šta desia Srbija će imati problem i neće imati stručnjake koji bi mogli da odogovre, upozorio je Plećaš.
Rukovodilac Centar za energetiku Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu Dejan Ivezić naglasio je da je u evropskoj energetskoj politici akcenat na obnovljivim izvorima, ne na nuklearnioj energiji.
Nuklearna energija, kao i ugalj, neće nestati, ali trenutno se insistira na obnovljivoj i distribuiranoj energiji i potrošnji i to budućnost, ocenio je on.
Profesor Mašinskog fakulteta Vladimir Stevanović naveo je da najviše nuklearki ima u SAD oko 100 i one proizvode 20 odsto energije, dok je taj udeo u Francuskoj 76 odsto, Bugarskoj 31 odsto, dok slovenačka nuklearna elektrana Krško proizvodi 37 odsto energije.
On je rekao da još na tom fakultetu ima jedan predmet – Nuklearni reaktori i procenio da za gradnju nuklearne elektrane u zemlji potrebno nekoliko studenata, a da od pripremne faze do izgradnje nuklearke terba do 20 godina.
(Kurir.rs/FoNet)