U patrijarhalnom društvu kakvo je srpsko često su prisutne predrasude o ženama, koje dovode do stalne diskriminacije i nasilja nad njima. Cilj je da to promenimo.
Žene su napravile impozantne korake da bi se približile ravnopravnom odnosu s muškarcima. Bio je to dva veka dug i težak put, na kom je učinjeno mnogo toga: dobile su pravo glasa, uključile su se u ekonomsku i poslovnu sferu, u politiku, nauku, istakle su se u javnom životu.
Ipak, žene i dalje imaju lošiji društveni položaj, a mnogi na ženska prava misle i o ženskim pravima govore samo 8. marta, na Međunarodni dan žena.
Upravo s ciljem da se žene osnaže, rodna ravnopravnost je u tački pet uvrštena u „Agendu ciljeva održivog razvoja do 2030“, a Srbija se obavezala da poštuje i sprovodi ciljeve i podciljeve iz nje.
Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović kaže za Kurir da prisutnost stereotipa i predrasuda o ženama u patrijarhalnom društvu kakvo je srpsko znatno utiče na njihov podređeni položaj.
- To je posebno istaknuto u oblasti rada i zapošljavanja. Veliki broj građana i građanki Srbije smatra da su rukovodeća mesta rezervisana za muškarce, a da žene treba da čuvaju decu i rade kućne poslove. I to je jedan od razloga što one teže dolaze do stalnog zaposlenja, sporije napreduju, manje su plaćene i na kraju radnog veka imaju manje penzije - kaže Mihajlovićeva.
Žene tako ostaju ekonomski zavisne, što dovodi do kontinuiranog osiromašenja i do nemogućnosti izlaska iz začaranog kruga podređenosti. Zato ovakve stereotipe treba menjati od najranijeg doba, od vrtića i osnovne škole.
- Svi treba da se zapitamo u kakvom društvu želimo da živimo. Hoćemo li da naše sestre i prijateljice na razgovoru za posao budu pitane „kad ste planirali da zatrudnite“ i da li će ih zapošljavati na osnovu stručnosti i znanja ili dubine dekoltea? Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je mnogo uradilo u oblasti unapređivanja rodne ravnopravnosti - od donošenja strateških dokumenata, do izrade Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti - kaže ministarka.
Marijana Pavlović, predsednica Upravnog odbora Globalnog dogovora u Srbiji i menadžerka ljudskih resursa u KPMG-u, ističe edukaciju i obrazovanje kod devojčica i žena kao jedan od najbitnijih segmenata.
- Ukidanje svih oblika diskriminacije žena i devojčica ne samo da je osnovno ljudsko pravo nego ima višestruki efekat na druga područja razvoja. Trudimo se da na svaki način i svuda promovišemo celoživotno učenje, da osnažujemo sve devojčice i žene da moraju da rade na sebi i da se kontinuirano edukuju u svakom pogledu - kaže Pavlovićeva, navodeći da su u Upravnom odboru Globalnog dogovora u Srbiji 75 odsto žene.
Primeri dobre prakse
„Hemofarm“
MI NE PRAVIMO RAZLIKE!
Sanda Savić, direktorka korporativnih poslova i komunikacija „Hemofarma“, kaže da o jednakosti treba da pričamo tokom cele godine, a ne samo u martu:
- Sve češće se govori o borbi za ostvarivanje jednakih prava žena. Kod nas, u „Hemofarmu“, ove teme jednostavno nisu na agendi, jer mi ne pravimo razlike! S ponosom ističem da se na rukovodećim pozicijama u našoj kompaniji nalazi više od 60 odsto žena. U tome vidimo našu snagu, a želim da verujem, i jedan od razloga zašto je „Hemofarm“ tržišni lider u svojoj branši u zemlji i regionu. Kad govorimo o pravima žena, postoji mnogo primera koji svedoče o položaju žena u našoj kompaniji, ali ovom prilikom bih skrenula pažnju na to da je svakoj trudnici zagarantovan povratak na poslovnu poziciju s koje je otišla na zasluženo odsustvo.
„Ikea“
RAVNOPRAVNA RASPODELA
Aleksandra Trijantafilidu, direktorka za ljudske resurse „Ikea jugoistočna Evropa“, kaže da u ovoj kompaniji žene zauzimaju 50 odsto rukovodećih pozicija:
- U Srbiji smo veoma ponosni što smo, zahvaljući činjenici da smo mlada organizacija, bili u jedinstvenoj poziciji da od prvog dana poslovanja osiguramo da su naši zaposleni podjednako plaćeni za isti rad bez obzira na rodnu pripadnost. Pitanje ravnopravnosti je mnogo šire od pitanja plata, a u kompaniji „Ikea“ to je važan deo šireg pristupa stvaranja inkluzivne radne sredine u kojoj ljudi mogu da budu ono što jesu i koja odslikava društvo u kom živimo. Kada gledamo konkretno naš region, ponosni smo na činjenicu da smo već ostvarili globalni cilj da žene zauzimaju 50 odsto rukovodećih pozicija.
„Delta holding“
Jednake šanse za sve
Tijana Koprivica, direktorka za održivo poslovanje u „Delta holdingu“ , kaže da u toj kompaniji žene i muškarci imaju jednake šanse za razvoj karijere, čak i u menadžmentu ima više žena nego muškaraca:
- Plate određujemo isključivo na osnovu zahteva radnog mesta, znanja i veština zaposlenih, bez obzira na pol.
Dobru praksu prenosimo drugima. Predavanjima o uspešnom razvoju karijere i skladu privatnog i poslovnog života naše potpredsednice i direktorke pomažu osnaživanje mladih žena. U okviru projekta „Zasad za budućnost“ podržali smo, finansijski i mentorski, između ostalih, razvoj tri ženska socijalna preduzeća: „Sačuvajmo selo“ iz Priboja, „Udahni život“ iz Stanišića i „Pro femine
- Zdravčica“ iz Užica.
Silvija Slamnig