Nakon što je vlada koncesiju nad beogradskim aerodromom poverila francuskoj kompaniji "Vansi erports", za 501 milion evra uz investicionu obavezu od 732 miliona evra, deo stručne javnosti saglasan je sa predsednikom Aleksandrom Vučićem da bi ta sredstva trebalo da se upotrebe za otplatu javnog duga, ili za nove kapitalne investicije.
Gde god, kažu stručnjaci, samo ne "u vetar", odnosno u opštu potrošnju, što je "scenario" koji su građani Srbije videli 1997, kada je 1,5 milijardi maraka (922 miliona dolara) od prve prodaje 51 odsto Telekoma italijanskom STET-u i grčkom OTE, iskorišćeno za održavanje "u životu" javnih preduzeća i isplatu penzija. Koncesije za aerodrom, inače, čest su oblik "partnerstva države i investitora" u svetu, a prema podacima "Airport Council International" za 2016. godinu, od 500 najznačajnijih aerodroma u Evropi, oko 26 odsto se nalazi pod koncesijom.
U Evropskoj uniji nalazi se 98 aerodroma pod koncesijom, a u komšiluku su to aerodromi u Atini, Zagrebu, Ljubljani, Mariboru, Skoplju, Ohridu, Budimpešti, Tirani. Stav stručne javnosti je da koncesije generalno imaju pozitivne efekte na ekonomiju zemlje, ali da je veoma važno, posebno za zemlje zapadnog Balkana, kako i na koji način će se novac trošiti.
Predsednik Vučić poručio je vladi da sve pare zarađene od koncesije za aerodrom Beograd, kako je rekao, ne potroše, već da se iskoriste za vraćanje dugova i smanjenje javnog duga. U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu za Tanjug da je velika zainteresovanost za kupovinu koncesije za Aerodrom "Nikola Tesla", pre svega, rezultat ostvarene makroekonomske stabilnosti i, kako navode, unapredenja poslovnog i investicionog ambijenta u Srbiji.
O tome, kažu, svedoči znatan priliv stranih deviznih investicija koji u prethodne tri godine čini preko 5 odsto BDP-a, a svakako, dodaju, i rast kreditnog rejtinga zemlje i ranga Srbije na međunarodnim listama konkurentnosti.
U NBS kažu za Tanjug da nisu nadležni da daju savete za šta da se koriste sredstva od koncesije, ali veruju da će "dil sa Francuzima" imati dobre efekte za Srbiju i da nemaju dilemu da će se, kako kažu, novac najproduktivnije iskoristiti.
"Verujemo da će davanje Aerodroma 'Nikola Tesla' pod koncesiju imati pozitivne efekte na našu ekonomiju i nemamo dilemu da će vlada, koja je sprovela odlučne mere za stabilizaciju javnih finansija i popravljanje makroekonomskih prilika u zemlji, na najproduktivniji način iskoristiti dobijena sredstva", kažu u NBS.
Objašnjavaju da koncesije, kao poseban oblik stranog ulaganja, generalno posmatrano, imaju pozitivne efekte na zemlju.
"Pozitivni efekti, svakako, jesu i proširenje i modernizacija, u ovom slučaju, aerodroma. Dodatno, direktni efekti mogu se očekivati i od rasta vrednosti izvedenih građevinskih radova, povećanja broja prevezenih putnika i robe, kao i rasta potrošnje i aktivnosti u većem broju uslužnih sektora", navode u NBS.
Takođe, napominju da su brojni i indirektni efekti koncesije, poput transfera znanja, tehnologije, inovativnih rešenja... I ekonomista Ljubodrag Savić ocenio je za Tanjug da je iz ugla privatizacije, odluka o davanju Aerodroma pod koncesiju, finansijski zadovoljavajuća, te da dobijeni novac treba upotrebiti za smanjenje javnog duga ili za kapitalne investicije.
(Kurir.rs/Tanjug)
Foto Nebojša Mandić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI: UHAPŠENIM ŠKALJARCIMA POTVRĐENA OPTUŽNICA! Evo za šta ih sud sve tereti!