Beneficirani radni staž kod državnih organa je obesmišljen, jer se određuje prema statusu i položaju, a ne prema težini posla i uslovima rada. Ovakav apsurd košta budžet Srbije godišnje najmanje četiri milijarde dinara, utvrdila je detaljnom kontrolom Državna revizorska institucija.
Dirigenti, službenici, ljudi u protokolu, javnim nabavkama i drugim poslovima neopravdano imaju beneficirani radni staž, čak izjednačen sa vatrogascima, pripadnicima specijalnih jedinica, zaposlenima u zatvoru i na drugim, opravdanim poslovima, prenosi portal 021.rs.
Analiza koju je sproveo državni revizor pokazala je da se beneficije u MUP-u, BIA, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu spoljnih poslova i u Poreskoj upravi dele ne prema zaslugama i težini posla, već po položaju i subjektivnim osećajima zaposlenih "da im je posao težak".
Posledica svega toga je da zaposleni na ovim mestima odlaze u penziju po povlašćenim uslovima, iako obavljaju iste ili slične poslove kao i zaposleni u drugim državnim organima - koji nemaju beneficije.
Dakle, status, položaj i pripadnost zaposlenog nekom organu ili jedinici kriterijumi su po kojima je dobar deo od više od 63.000 ljudi, koliko ih je na spisku za beneficije trenutno u ovim organima, dalo sebi pravo da se izjednači sa vatrogascem ili specijalcem.
Organ koji je morao da kontroliše dodelu beneficija - Ministarstvo rada, samo je formalno učestvovalo u utvrđivanju poslova sa beneficiranim radnim stažom kod državnih organa, jer smatraju da nisu odgovorni kao organ, već je to isključivo državni poslodavac. Međutim, zakonski, Ministarstvo rada snosi istu odgovornost, utvrdio je državni revizor, prenosi 021.rs.
Posledica ovako neopravdane primene beneficiranog radnog staža je da državni organi ne mogu da potvrde da je četiri milijarde dinara rashoda koji se iz budžeta plaćaju za ovu namenu zaista izvršeno ekonomično i efektivno.
Beneficirani radni staž podrazumeva da zaposleni imaju standardan doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, a plaćaju im se i dodatni doprinosi za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem.
Pravo podrazumeva, dakle, uvećane doprinose za PIO, raniji odlazak u penziju i duže korišćenje penzije u odnosu na ostale penzionere.
Pravo na beneficije trebalo bi da imaju zaposleni na naročito teškim i rizičnim poslovima, štetnim po zdravlje, gde opadaju fiziološke funkcije i očekuje se da osoba neće dugo moći da radi u tom intenzitetu i obimu. Međutim, u državnim organima nije sve baš po pravilima. Postoji izražen nejednak tretman zaposlenih u državnoj upravi na način da šalterski službenici i pisari, koji nikako ne ispunjavaju uslove, imaju beneficije, dok njihove kolege koje rade isti posao u, na primer, Ministarstvu rada, nemaju istu povlasticu.
Revizor je u toku skoro jednogodišnje kontrole utvrdio da država čak ni nema potpuno odgovarajuć, razumski kriterijum za određivanje ko će imati beneficije na radnom mestu. Revizor je zaključio da su takozvane reforme penzijskog sistema, koje država sprovodi od 2002. godine, nedovoljne, a primetio je i da se broj osoba koje dobijaju to beneficirano pravo iz godine u godinu povećava.
Recimo, od 2013. do 2015. u proseku je svake godine 1.000 ljudi više imalo pravo na beneficirani radni staž. Ovaj podatak je zainteresovao revizora i naveo ga da malo dublje istraži kako se tačno dele beneficije.
Beneficije zbog stresa u kancelariji, kratkih rokova...
Beneficirani radni staž imaju zaposleni u: Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu spoljnih poslova (sektor kriptozaštite), Poreskoj upravi (sektor poreske policije), Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i u Bezbednosno-informativnoj agenciji.
Najveći broj zaposlenih sa beneficijama imaju Ministarstvo odbrane, BIA, MUP i Uprava za krivične sankcije, tim redosledom.
Beneficirani radni staž u ovim organima imaju i vatrogasac i prevodilac, i ronilac i administrativni radnik, pripadnik antiterorističke jedinice i osoba koja se bavi papirologijom i obradom podataka, stražari u zatvorima i osoba iz protokola.
U 2015. godini je beneficije imalo 110.000 ljudi u Srbiji - 65.000 ljudi je to pravo imalo samo na osnovu toga što su bili zaposleni u državnim organima, a oko 45.000 ljudi je zaista ispunjavalo uslove, ali radilo kod drugih poslodavaca. Za ove dve grupe ljudi ne važe isti kriterijumi.
U Poreskoj upravi, beneficirani radni staž ima 144 osoba, a većina ima uvećanje koliko i operativci BIA - 12 meseci staža im se računa kao 16 meseci osiguranja. Dobar deo ovih zaposlenih su direktori i pomoćnici ili zamenici.
U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija radi 3.362 osoba s beneficijama. Najveći broj zaposlenih su zaista čuvari, nadzornici straže, vozači specijalnih vozila i slično, ali ostali su instruktori, farbari, livci, električari, grafičari, psiholozi, doktori, farmaceuti, čak i frizeri, kuvari, vodoinstalateri.
U Ministarstvu odbrane su revizoru pravdali administrativne radnike s beneficijama time da su oni ipak profesionalna vojna lica, izložena rizicima, ugroženih ustavom zagarantovanih prava (za ove tvrdnje su, doduše, dokazi labavi).
DRI je uvidela da na desetine ljudi koji su administrativno-kadrovski radnici u
MUP-'u ili BIA imaju pravo na beneficije, a osoba koja identične poslove obavlja kao zaposlena u Ministarstvu rada nema te beneficije.
Zaposleni u BIA i MUP na ovim "sedećim" poslovima rekli su revizoru da su izloženi "stresu, saradnji sa funkcionerima i kratkim rokovima", ali ne mogu da zaista i dokažu da rade težak posao ni po jednom kriterijumu - rade u kancelariji, sa ljudima, a ne s oružjem. Iste ove uslove rada naveo je i zaposleni u Ministarstvu rada, koji nema beneficije, poručuje DRI u svom izveštaju.
DRI je utvrdio da beneficije imaju čak i dirigent i koncert-majstor u MUP-u, koji tvrde da im je posao težak jer moraju i po nekoliko stotina metara da marširaju, što je vrlo naporno - naročito ako imaju više od 50 godina.
Čak su naveli da im je teško jer imaju stres na sahranama kolega, gde sviraju i marširaju.
Pri tome, u ovim orkestrima rade i žene, koje nemaju beneficirani radni staž, a isto marširaju po nekoliko sati, prenosi portal 021.rs.
(Kurir.rs/021.rs)