BEOGRAD - Ministar privrede Goran Knežević veruje da javna preduzeća mogu da podrže privredni rast, koji se očekuje da u narednoj godini bude 3,5 ili četiri odsto jer, kako ocenuje, ima pozitivnih pomaka u njihovom radu, što najbolje pokazuju poslovni rezultati koji su poslednjih godina sve bolji.
"Od gubitaka od 65,3 milijarde dinara u 2014. došli smo do neto dobitka od 16,3 milijarde u prvih šest meseci 2017", rekao je Knežević.
Tako je Knežević odgovorio na pitanje da li javna preduzeća mogu da podrže privredni rast, koji bi prema očekivanjima ministra finansija naredne godine trebalo da dostigne 3,5 odsto, a Fiskalnog saveta četiri odsto.
Knežević se osvrnuo i na primedbu da su javna preduzeća još nereformisana, napominjući da se reforme sprovode, "samo u nekim preduzećima brže, a u nekim sporije".
Kao primer, ministar je naveo promene kroz koje su prošle "Železnice Srbije" i EPS, te dodao da se očekuje i promena pravne forme EPS-a u akcionarsko društvo.
"Dakle, reformišemo javna preduzeća, primenjuje se i set smernica koje već daju dobar rezultat. Sređivanje ovog sektora traje, ali mi ćemo biti istrajni", poručio je Knežević.
Kada je reč o tenderu za privatizaciju RTB "Bor", Knežević je izrazio nadu da će on biti raspisan do kraja marta.
"To nam je plan, a dalje se nadam samo najboljem scenariju za RTB "Bor", od kojeg zavisi razvoj pre svega istočne Srbije. U ovom trenutku Bor posluje pozitivno, ali ne treba da se uljuljkamo. Svesni smo da su potrebna dalja ulaganja, i to je nešto što očekujemo od strateškog partnera", rekao je Knežević.
On je dodao da postoje četiri ozbiljne kompanije koje zanima RTB "Bor", među kojima je i "Ruska bakarna kompanija".
"Video sam njihovo pismo o namerama i radna grupa koja se bavi RTB "Bor" je s tim upoznata. Oni se zasad informišu, a Ministarstvo privrede im je na raspolaganju kao i ostalim potencijalnim partnerima, za informacije, razgovor", rekao je Knežević.
Na pitanje da iz nekih strateških dokumenata može da se nasluti da država planira da postepeno ukine subvencije po novootvorenom radnom mestu, Knežević kaže da nema razlog a da se odustaje od tog mehanizma jer su efekti veoma dobri.
"To, naravno, ne znači da nećemo da podržavamo i one projekte koji ne podrazumevaju otvaranje novih radnih mesta, jer su zasnovani na modernim tehnologijama. Naprotiv. Planiramo da kroz podsticaje i subvencije, kako kažete, podržimo i ove, takozvano kapitalno-intenzivne projekte", rekao je Knežević.
Govoreći o Zakonu o javnim preduzećima, Knežević je rekao da taj zakon predviđa da direktor preduzeća ne bi smeo da bude u isto vreme funkcioner, član organa stranke, već bi morao da, u slučaju imenovanja, zamrzne taj status.
Na pitanje zašto onda Dušan Bajatović i Milorad Grčić nisu zamrzli svoje stranačke funkcije, Knežević kaže da su obojica, koliko on zna, zamrzli funkcije.
Istovremeno je poručio da bi se radovao 2018. godini, da je privrednik.
Kako je ocenio, to što je Srbija za tri godine napredovala 48 mesta na listi o lakoći poslovanja Svetske banke dovoljno govori o tome "koliko nam je važan poslovni ambijent".
"Ulazimo u drugu godinu projekta "Decenija preduzetništva", odnosno treću godinu otkad realizujemo ideju koja je počela proglašavanjem 2016. za godinu preduzetništva. To znači da smo do sada osluškivali potrebe privrede i prilagodili programe podrške potrebama preduzetnika. Odvojili smo i novac, pa je od ukupnog budžeta ministarstva od 20,2 milijarde dinara, gotovo 90 odsto namenjeno za podršku privredi. A i dali smo ono što je važan preduzlov za uspešan biznis - političku stabilnost", rekao je Knežević.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Dado Đilas/Ilustracija)