U optimističnim prognozama ovogodišnji privredni rast Srbije domašiće jedva dva odsto, rečeno je danas na predstavljanju novog broja Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), uz ocenu urednika Ivana Nikolića, da Srbija ne postiže ozbiljne stope rasta BDP jer su njegov izvor niskoproduktivne, jeftine delatnosti.
Proizvodimo, radimo, ali nažalost, to nema neku veću vrednost na svetskom tržištu, izjavio je Nikolić na konferenciji MAT. On je ukazao da je ogroman problem što je izvoz niske tehnološke strukture- jeftin i samim tim nije dobra osnova za rast BDP. Kad pogledamo spoljno-trgovinske razmenu, izvoz doprinosi rastu, ali spoljno-trgovinske razmenu Srbije generišu niskotehnološke oblasti, kao što je prehrambena industrija, izvoz odeće, obuće, nameštaja... koji se proizvode sa veoma malom dodatom vrednošću, objasnio je on.
Kada je reč o javnim finansijama, Nikolić je naveo da je ostvaren suficit i u septembru i u oktobru i da nema dileme da će ove godine biti zabeležen višak u budžetu, ali da će se tek videti koliki.
Kad bi se sabrao suficit za devet meseci i rasporedio na celu ovu godinu, dobio bi se odličan rezultat od oko milijardu evra više od planiranog, naveo je on.
Inflacija je niska, cene su u odnosu na prošli mesec porasle samo 0,1 odsto, predočio je Nikolić, a godišnji rast od 3,2 % je u okviru cilja Narodne banke.
Veoma je interesantno da dinar i dalje jača, što sezonski nije uobičajeno, ukazao je on. O budžetu za iduću godinu, ekonomisti MAT nisu mogli da daju nikakvu procenu.
Vrlo je to još uvek neodređeno, priča se o platama i penzijama, ima prostora za to, ali ništa nije konkretizovano sasvim, rekao je autor MAT Stojan Stamenković, dodajući da je MMF zadao rok da budžet bude u Skupštini do 15. decembra.
On je naveo dve veoma optimistične pretpostavke da rast BDP bude 2 odsto, što je daleko ispod prvobitno projektovane stope od 3 odsto.
Ako bi građevinska proizvodnja, iz međugodišnjeg pada u prvoj polovini godine prešla u rast od 5 odsto u drugom polugođu, a izgleda da će se čak udvostručiti, ako bi se zadržao realan porast trgovine od tri odsto, iako je u septembru imala pad, onda bi BDP u 4. kvartalu imao porast 3% što bi na godišnjem nivou bilo jedva dva odsto rasta, rekao je Stamenković.
On je naveo da je dinamika industrije u septembru bila dobra, najviše su doprinele proizvodnja nafte, hemijska industrija i proizvodnja mašina i opreme.
Ali, upozorio je, zabrinjavajući je trend stagnacije prehrambene industrije, uz međugodišnji pad proizvodnje mesa, što postaje ozbiljan problem.
U časopisu MAT stoji da je industrijska proizvodnja u septembru, kao i u avgustu ostvarila međugodišnji rast od 7,3 odsto, tako da je kumulativni za devet meseci podignut na 3,5 odsto.
Namenska industrija je ključni faktor rasta izvoza sa udelom u ukupnom izvozu od 34,8 odsto. Jedan od nalaza MAT-a je da su od osnovnih kategorija potrošačke korpe pojeftinile samo usluge. U septembru za 1,4 odsto ali to je pre svega uzrokovano padom cena turističikih aranžmana u van sezoni. U časopisu stoji i podatak da je od početka godine, država od PDV prihodovala 356 milijardi a od akciza 208 milijardi dinara.
(Kurir.rs/Fonet)
Foto Profimedia