U aprilu 2010. godine cena jednog Bitcoina iznosila je 0,003 dolara, dok je danas cena jednog Bitcoin-a preko 7000 dolara. Ko je pre sedam godina uložio 100 dolara u Bitcoin, danas bi vrednost njegovog poseda ove valute vredela preko 200 miliona.
Tek što su ljudi sa Wall Street-a počeli više da obraćaju pažnju na bitkoin, u prvi plan je krajem oktobra objavljena vest da je Čikaška robna berza spremna da do kraja godine u svoje trgovanje uvrsti fjučers ugovore na bitkoin. To je dalo dodatni zamah ovoj kriptovaluti.
KapitalRS, za sve koji su zainteresovani da nauče kako da trguju cenom kriptovaluta (takozvani finansijski ugovori za razliku, engl. CFD-i) ili jednostavno žele da prošire svoje znanje, pripremio je besplatni priručnik “Kako trgovati cenom kriptovaluta”. Priručnik je prilagođena svim nivoima znanja i možete ga preuzeti putem linka ispod.
Mnoge države su već omogućile da bitkoin postane legalno sredstvo plaćanja što je u mnogome imalo pozitivan uticaj na njegovu cenu. U tehnološki naprednom Japanu, mnogi trgovinski lanci omogućuju plaćanja bitkoinom što je uticalo da cena ove kriptovalute poraste tokom proleća, a Japan postane najveće tržište bitkoina na svetu. Mnoge druge države su krenule istim putem.
Jedan od razloga zbog čega je cena bitkoina snažno porasla ove godine, jeste to što nije pod uticajem vlada država ili centralnih banaka. S druge strane, to predstavlja i njegovu manu pa se periodično beleži priličan pad cene uz velike oscilacije. Naime, neslaganja unutar bitkoin zajednice i odsustvo jedinstvenog autoriteta, uz veliki broj malih učesnika koji su podložni sithijskom kretanju i nervozi na tržištu, uticali su na dnevne oscilacije i do 20%. Posebnu zabrinutost početkom jeseni izazvala je Kina, a delimično i Južna Koreja, koja je odlučila da ograniči rad menjačnica kriptovalutama i zabrani postupak izdavanja novih kriptovaluta. Bitkoin se prati kroz javni online zapis poznatiji pod nazivom „blockchain“. Planirano je da se ukupan broj bitokoina od 21 milion proizvede do 2140. godine kroz proces koji se naziva „rudarenje“, koje se izvodi računarskim rešavanjem kompleksnih matematičkih operacija, odnosno algoritama. Velika privlačnost ove kriptovalute jeste u tome što i pored toga što je evidencija transakcija javna, korisnici koji vrše transakcije ostaju anonimni.
Ovaj tekst je pripremljen i odobren od strane investicionog savetnika, Aleksandra Zavišića, zaposlenog u Kapital RS Inc. a.d. Beograd, Severni bulevar 6, investicionog društva pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije, broj dozvole: 5/0-02-672/18-16.