Stare, sočne sorte zamenjene su novim, hibridnim, bezukusnim, koje daju mnogo veći prinos, lakše se transportuju i na njima je daleko veća zarada
Sočan, ukusan i mirisan paradajz, kakvog se sećamo iz detinjstva, postao je nedostižni san, a razlog tome je suluda trka za profitom proizvođača, kojima nije bitan kvalitet već samo da namaknu što više para!
Današnji paradajz je veći, čvršći, identičnog oblika i ima ukus - plastike. Razlog tome je, kako objašnjavaju stručnjaci, to što su stare, ukusne sorte zamenjene onim koje daju i nekoliko puta veći prinos.
Bere se nezreo
- Današnji hibridi daju neverovatne prinose, te ukoliko bi poljoprivrednik želeo da gaji stare vrste i ostvaruje isti profit, morao bi da ga prodaje i tri puta skuplje, a to nije u interesu ni potrošača ni proizvođača - objašnjava Đorđe Moravčević, profesor na Katedri za ratarstvo i povrtarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Prednost „modernih“ vrsta paradajza je i to, kako kaže Moravčević, što su lakši za transport i čuvanje.
- Ovaj paradajz odloženo zri i bere se dok još nije sazreo. Nekada su mogli da stoje u skladištu ili na tezgi tek nekoliko dana, a danas mogu i po nekoliko nedelja. U zapadnoj Evropi u prodaji nećete nigde naći crveni paradajz, jer ljudi nemaju vremena da svaki dan idu na pijacu - objašnjava Moravčević.
Ipak, ističe, za ukusno povrće najvažnije je da se dobro hrani i navodnjava. Takođe dodaje da masovno uzgajanje novih sorti, koje su prema mišljenju mnogih neukusne, nije fenomen tipičan samo za paradajz:
Ne može i jare i pare
- Nove sorte graška i boranije zamenile su stare jer mogu mašinski da se beru, dok su nove sorte paprike prilagođene pravljenju ajvara. Na kraju krajeva, sve se svodi na ekonomiju.
Njegov kolega s Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, agroekonomista, kaže da „ne možemo imati i jare i pare“, te da je u ovom slučaju žrtvovan ukus:
- Na novim sortama je mnogo veća zarada, a na kraju krajeva, ekonomski razlozi su najbitniji svima.
Ružica Kantar