Namet na njive obračunat kao da je reč o građevinskom, a ne poljoprivrednom zemljištu, žali se poljoprivrednik Mile Nikolić
Njegov slučaj nije retkost, a završen je srećno jer je gradska poreska administracija prihvatila njegovu žalbu i smanjila porez. Ipak, u praksi se često dešava da se zemljište koje je po svojoj vrsti građevinsko, odnosno za koje je opština tako odredila, i dalje isključivo koristi za poljoprivredu, ali porez se plaća kao da je građevinsko. Zbog toga namet može da bude i deset puta veći.
Godinama bez rešenja
On kaže da poslednjih pet-šest godina nije dobijao rešenje o porezu na imovinu kao i njegove komšije. Rešenja stignu tek ako neko kupi ili proda zemlju ili rešava neke pravne formalnosti.
- Stigla su rešenja za 2014, 2015. i 2016. godinu i sva tri su bila skoro ista. Livade su ocenjene kao građevinsko zemljište, sa cenom od oko 900 evra za ar, iako ja ne mogu da ih prodam ni za sto. Evo, nudim državi da ih kupi za pola od onoga koliko tvrde da vrede. Napisao sam u žalbi da su 200 godina naše, da su livade, i poslali su mi nova rešenja. Smanjili su porez za 2015. i 2016. deset puta, a za 2014. su rekli da moraju da pitaju Ministarstvo finansija - kaže Mile Nikolić.
Hitna inicijativa
U Sekretarijatu za javne prihode potvrdili su za Kurir da se dešava da se zemljište koje je po svojoj vrsti građevinsko i dalje isključivo koristi za poljoprivredu, pa su još 2014. uputili hitnu inicijativu Ministarstvu finansija da se promeni Zakon o porezima na imovinu.
- S obzirom na to da do danas taj zakon nije promenjen, Grad je u svojim rešenjima o utvrđivanju prosečnih cena po kvadratu nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2015, 2016. i 2017. propisao da se neizgrađena građevinska zemlja, odnosno deo zemlje koja se isključivo koristi za poljoprivredu prilikom utvrđivanja poreza smatra poljoprivrednom, o čemu se dokazi dostavljaju nadležnom odeljenju - poručuju iz Grada.
Ministarstvo finansija
PRIPREMAMO IZMENE
U Ministarstvu finansija kažu da se radi na izmenama Zakona o porezima na imovinu, između ostalog, i u delu osnovice za oporezivanje zemljišta tako da se poreska obaveza utvrđuje u kontekstu ekonomske snage obveznika.
- S tim u vezi, postoji razumevanje da se iznađe rešenje i da za potrebe oporezivanja zemljišta uzme u obzir njegova ekonomska suština, ukoliko se isključivo koristi za drugu namenu - naveli su u ministarstvu.
ČINJENICE
- plaća se u četiri rate - do 14. februara, do 15. maja, do 15. avgusta i do 15. novembra
- prva rata jednaka je poslednjoj u 2016.
- kazna za kašnjenje je zatezna kamata od 12 odsto i 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara
Žalba
- podnosi se nadležnom odeljenju Sekretarijata prema mestu nepokretnosti
- Sekretarijatu za javne prihode, na adresu Trg Nikole Pašića broj 6
- ukoliko bude odbijena, može se pokrenuti upravni spor
Vladimir Spasić