ISTRAŽIVANJE KURIRA Stranci doneli milijarde: Kako su i gde potrošene ove pare?

Najveći strani investitori u Srbiji su norveški "Telenor", belgijski "Delez", američki KKR i ruski Gasprom njeft, a novac koji su doneli zavšio je u budžetu države i džepovima domaćih i stranih biznismena.

Država je dobila oko 3,5 milijardi evra tako što je Norvežanima prodala Mobtel, Rusima Naftnu industriju Srbije, Amerikancima Duvansku industriju Niš, Ivici Todoriću, vlasniku Agrokora, Frikom i Mivelu, a austrijskom VIP-u licencu za mobilog operatora.
Dobar deo novca koji je uložio Gasprom njeft, više od 500 miliona evra, i VIP, oko pola milijarde evra, nije otišao državi, već je investiran direktno u kompanije koje su kupili odnosno osnovali. Što, znajući, kako naša država troši, i nije tako loše. Specifična je investicija Fijata jer je u ovom ulaganju sa 200 miliona evra učestvovala i država.
Novac dat državi završio je u republičkom budžetu, odakle je trošen na već poznate rashode - plate državnih činovnika, penzije, subvencije državnim i društvenim firmama, plaćanje kamata na uzete kredite... Ali, i na čuveni Nacionalni investicioni plan, koji je osmislio Mlađan Dinkić, i u koji je od 2006. do 2012. skrckano više od milijardu evra, a neki stručnjaci kažu čak i tri miijarde.
Ali, strani ulagači punili su i džepove domaćih i stranih biznismena. Od prodaje Maksija zaradio je Miroslav Mišković, strani akcionari i osnivač Dragan Šolak dobili su milijardu evra za SBB, a Braća Rodići od prodaje marketa profitirali su sto miliona evra. Gledajući ova najveća ulaganja građani su najbolje prošli kod Hemofarma jer su mali akcionari držali 35 odsto akcija, pa su dobili dobar deo od 650 miliona evra.

Šta su sa tim milionima uradili privatnici teško je reći, ali najčešće su vraćali dugovanja i ulagali u nove poslovne poduhvate, kao što je slučaj sa Miškovićem.