U godini preduzetništva više je zatvorenih nego otvorenih lokalnih marketa, preživeo je svaki četvrti kafić i svaki treći restoran, pokazuju podaci APR
Kada odluče da se otisnu u preduzetničke vode, građani najčešće otvaraju kafiće i restorane, dućane za prodaju hrane i pića i firme za poslovno savetovanje.
Međutim, upravo takve delatnosti se i najviše gase. Tako je lane malih lokalnih marketa za prodaju hrane i pića više zatvoreno nego otvoreno, a godinu preživi svaki četvrti kafić i svaki treći restoran, pokazuju podaci Agencije za privredne registre o broju osnovanih i ugašenih preduzeća.
Surova konkurencija
Uprkos tome, lista APR pokazuje da je tokom 2016. veliki broj ljudi odlučio da šansu za zaradu potraži upravo u tim delatnostima.
Međutim, upravo takve delatnosti se i najviše gase. Tako je lane malih lokalnih marketa za prodaju hrane i pića više zatvoreno nego otvoreno, a godinu preživi svaki četvrti kafić i svaki treći restoran, pokazuju podaci Agencije za privredne registre o broju osnovanih i ugašenih preduzeća.
Surova konkurencija
Uprkos tome, lista APR pokazuje da je tokom 2016. veliki broj ljudi odlučio da šansu za zaradu potraži upravo u tim delatnostima.
Shutterstock
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da je naše tržište prezasićeno ovom vrstom usluge.
- Gradovi su zatrpani kafićima i restoranima, a samo oni koji imaju dobar položaj i dugu tradiciju mogu da opstanu i da zarade. S druge strane, zabrana pušenja, kao i drugačije navike gostiju - da se pije voda i deli jedno parče torte, ukazuju da retko ko nov u ovoj vrsti biznisa može nešto i da zaradi. Što se tiče malih trgovinskih radnji, jasno je da one ne mogu da učestvuju u trci s velikim trgovinskim lancima. Šansu za zaradu treba tražiti u proizvodnim delatnostima, poljoprivredi, industrijskoj proizvodnji i informacionim tehnologijama - savetuje Arsić. On dodaje da se Srbi zbog nedostatka novca opredeljuju za delatnosti koje ne traže veliko znanje i kapital.
Sumnjivi savetnici
Jedna od novina prošle godine bilo je otvaranje velikog broja firmi i preduzetničkih radnji za poslovno savetovanje, ukupno 1.738. No, postavlja se pitanje da li je srpskoj privredi, koja je još uvek na staklenim nogama, potreban toliki broj savetnika.
- Odgovor na to pitanje daće tržište. Bilo bi dobro proveriti da se iza tih firmi ne krije nešto drugo, da to nije samo eufemizam za neke druge vrste poslova - kaže Arsić.
- Gradovi su zatrpani kafićima i restoranima, a samo oni koji imaju dobar položaj i dugu tradiciju mogu da opstanu i da zarade. S druge strane, zabrana pušenja, kao i drugačije navike gostiju - da se pije voda i deli jedno parče torte, ukazuju da retko ko nov u ovoj vrsti biznisa može nešto i da zaradi. Što se tiče malih trgovinskih radnji, jasno je da one ne mogu da učestvuju u trci s velikim trgovinskim lancima. Šansu za zaradu treba tražiti u proizvodnim delatnostima, poljoprivredi, industrijskoj proizvodnji i informacionim tehnologijama - savetuje Arsić. On dodaje da se Srbi zbog nedostatka novca opredeljuju za delatnosti koje ne traže veliko znanje i kapital.
Sumnjivi savetnici
Jedna od novina prošle godine bilo je otvaranje velikog broja firmi i preduzetničkih radnji za poslovno savetovanje, ukupno 1.738. No, postavlja se pitanje da li je srpskoj privredi, koja je još uvek na staklenim nogama, potreban toliki broj savetnika.
- Odgovor na to pitanje daće tržište. Bilo bi dobro proveriti da se iza tih firmi ne krije nešto drugo, da to nije samo eufemizam za neke druge vrste poslova - kaže Arsić.
Više preduzetnika
PROGRAMERI NE PROPADAJU
Prema podacima APR, tokom 2016. osnovano je skoro četiri puta više firmi nego što je ugašeno, dok je broj preduzetničkih radnji uvećan za 11.000.
Ipak, ključ u bravu često su stavljali i vlasnici kozmetičkih i frizerskih salona, ali i taksisti. Međutim, od 1.699 registrovanih firmi za računarsko programiranje nijedna nije ugašena.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: