Rizik od povećanja dugovanja prema svetu imaju Crna Gora, Albanija, Belorusija, Hrvatska, Mađarska, Poljska...
Srbija je jedna od retkih država regiona kojoj ne preti rizik od povećanja javnog duga, pokazalo je istraživanje Svetske banke - „Globalne ekonomske prognoze“. Rizik od povećanja javnog duga imaju Crna Gora, Albanija, Belorusija, Hrvatska, Mađarska, Poljska i Ukrajina.
Dug Srbije 31. decembra 2016. godine bio je 25,1 milijardu evra ili 72,9 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). Na kraju januara ove godine, kako je saopštila Uprava za javni dug Ministarstva finansija, situacija se popravila.
„Državni dug pao je ispod 25 milijardi evra, na 24,8, što je 69,1 odsto BDP. Udeo duga u BDP nije bio ispod 70 odsto od kraja 2013, kada je iznosio 59,6 odsto“, može se videti u podacima Uprave za javni dug.
Crnogorski portal CDM.me navodi da se Crna Gora nalazi među evropskim državama koje se suočavaju s rizikom od povećanja javnog duga. Javni dug Crne Gore iznosi 2,3 milijarde evra, odnosno 58,84 odsto bruto domaćeg proizvoda. Rizik od povećanja javnog duga imaju i Albanija, Belorusija, Hrvatska, Mađarska, Poljska i Ukrajina.
Dug Srbije 31. decembra 2016. godine bio je 25,1 milijardu evra ili 72,9 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). Na kraju januara ove godine, kako je saopštila Uprava za javni dug Ministarstva finansija, situacija se popravila.
„Državni dug pao je ispod 25 milijardi evra, na 24,8, što je 69,1 odsto BDP. Udeo duga u BDP nije bio ispod 70 odsto od kraja 2013, kada je iznosio 59,6 odsto“, može se videti u podacima Uprave za javni dug.
Crnogorski portal CDM.me navodi da se Crna Gora nalazi među evropskim državama koje se suočavaju s rizikom od povećanja javnog duga. Javni dug Crne Gore iznosi 2,3 milijarde evra, odnosno 58,84 odsto bruto domaćeg proizvoda. Rizik od povećanja javnog duga imaju i Albanija, Belorusija, Hrvatska, Mađarska, Poljska i Ukrajina.
Shutterstock
Stanje ukupnog duga u entitetima Bosne i Hercegovine se pogoršava. Sam dug se povećavao u proteklih deset godina, pa su se, kako prenosi portal, na entitetskim nivoima menjali čak i zakoni koji su određivali gornji prag zaduženosti kako bi se podizali novi krediti. BiH je dužna šest milijardi evra, odnosno 41,5 odsto BDP.
Najmanji ukupni javni dug beleže Makedonija (3,4 milijarde evra, odnosno 38 posto BDP), te Kosovo i Metohija (852 miliona evra, odnosno 14,47 odsto BDP). Javni ili državni dug čini novac koji je država pozajmljivala kako bi finansirala manjak u budžetima, republičkom ili lokalnim. U izveštaju SB navodi se da je globalna politička nestabilnost povećana posle izbora u Americi i bregzita.
- Rast nesigurnosti u razvijenim ekonomijama mogao bi da ima značajan uticaj na trgovinu, spoljne bilanse i razvojne šanse regiona. Ako se ovi rizici ostvare, vlade mnogih zemalja, kao što su Albanija, Belorusija, Hrvatska, Mađarska, Crna Gora, Rusija, Srbija, Ukrajina, imaće ograničene mogućnosti da stabilizuju privredna kretanja - navodi se u izveštaju SB.
Najmanji ukupni javni dug beleže Makedonija (3,4 milijarde evra, odnosno 38 posto BDP), te Kosovo i Metohija (852 miliona evra, odnosno 14,47 odsto BDP). Javni ili državni dug čini novac koji je država pozajmljivala kako bi finansirala manjak u budžetima, republičkom ili lokalnim. U izveštaju SB navodi se da je globalna politička nestabilnost povećana posle izbora u Americi i bregzita.
- Rast nesigurnosti u razvijenim ekonomijama mogao bi da ima značajan uticaj na trgovinu, spoljne bilanse i razvojne šanse regiona. Ako se ovi rizici ostvare, vlade mnogih zemalja, kao što su Albanija, Belorusija, Hrvatska, Mađarska, Crna Gora, Rusija, Srbija, Ukrajina, imaće ograničene mogućnosti da stabilizuju privredna kretanja - navodi se u izveštaju SB.
VLADIMIR SPASIĆ