BEOGRAD - Svi privrednici i preduzetnici u Srbiji su po zakonu su dužni da od ove godine plaćaju komorsku članarinu, ali je čak tri četvrtine oslobodjeno te obaveze, dok će ostali ubuduće plaćati znatno manje iznose nego po dosadašnjem obračunu, rekao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Dosadašnji model koji se zasnivao na izdvajanju 0,19 odsto od bruto zarada zaposlenih, kako je ocenio Čadež, bio je neodrživ i predstavljao veliki trošak ;za privredu zbog iznosa članarine, ali i zato što su je firme plaćale na više mesta - i republičkoj i pokrajinskoj i regionalnim, odnosno gradskoj komori na čijem području posluju.
"Da privredu ne bismo opteretili predložili smo da se članarina od 1. januara ove godine odredjuje prema ekonomskoj snazi članica, odnosno njihovom poslovnom prihodu. Za one najmanje i najslabije članstvo će biti besplatno. Firme kojima je potrebna podrška da rastu i razvijaju plaćaće simbolične iznose, a velike kompanije, razvrstane u više grupa, prema svojoj jačini, izdvajaće veće iznose, ali će oni biti i do dvadeset tri puta manji nego što bi plaćale po dosadašnjem obračunu", objašnio je Čadež u intervjuu.
Istovremeno, u jedinstvenom komorskom sistemu koji počinje da funkcioniše u ovoj godini, privrednici će, kako je istakao, plaćati jednu članarinu – u zajedničku komorsku kasu.
Plaćanja članarine biće oslobodjeni svi preduzetnici, novoosnovane (star-ap) firme u prve dve godine poslovanja i još 70.000 mikro i malih preduzeća sa poslovnim prihodom do 20 miliona dinara, naveo je Čadež. Firme koje imaju godišnji poslovni prihod od 20.000 do 300 miliona dinara mesečno plaćaće 300, a godišnje 3.600 dinara, kompanije sa prihodom od 300 do 600 miliona dinara imaće mesečnu članarinu 600 dinara, što je godišnje 7.200 dinara, dok će one sa prihodom od 600 miliona do milijardu dinara izdvajati 20.000 dinara mesečno, odnosno godišnje 240.000. Za kompanije sa poslovnim prihodom od jedne milijarde do 2,5 milijardi mesečna članarina će biti 80.000 dinara a godišnja 960.000, dok će izdavajanja za komorsku kasu najvećih kompanije čiji prihod prelazi 2,5 milijardi dinara mesečno iznositi 185.000, a godišnje 2,2 miliona dinara."Jedna kompanija iz preradjivačke industrije koja pripada grupi firmi sa najvećim poslovnim prihodom, komorskom sistemu (PKS i regionalnim komorama) 2015. godine uplatila je 17.747.000 dinara, a po novom obračunu plaćaće osam puta manje ili 2,2 miliona. Možda je još očigledniji primer banke koja ima ekspoziture po celoj Srbiji i pripada kategoriji preduzeća sa najvišim prihodom koja je po starom sistemu na više mesta plaćala 200.000 evra godišnje, a ubuduće će plaćati 18.000 evra godišnje ili 11 puta manje", rekao je Čadež Novi model obračuna članarine, istakao je Čadež, ustanovljen je u konsultacijama sa privredom, a usvojila ga je Skupština Privredne komore Srbije na predlog Upravnog odbora u koji su ove 2016. godine ušle renomirane kompanije kao što su Simens, Lafarž, Štada, Moji brendovi, MK grupa, Nordeus…
"Koliku će članarinu plaćati, kako će se ona obračunavati, ubuduće će odlučivati sami privrednici organizovani u svoje parlamente, a Komora je tu da bude njihov servis", kazao je Čadež.
Svaki privrednik, kako je objasnio, imaće pravo da bude biran i da bira članove regionalnih parlamenata, koji će delegirati svoje predstavnike u Skupštinu PKS. Izbori za parlamente privrednika biće raspisani najkasnije do kraja februara, a već u maju trebalo bi budu izabrani novi organi jedinstvenog komorskog sistema u kojima će privrednici odlučivati o svim pitanjima bitnim za funkcionisanje komore, uključujući i visinu članarine.To znači, po rečima Čadeža, da će moći i da promene ili koriguju sadašnju odluku o visini članarine.
Kako je dodao, odluka da se ne optereti privreda, posebno početnici u biznisu i firme koje se tek razvijaju, smanjiće prihode komore za trećinu.Na pitanje kako će Komora naplatiti članarinu od onih koji odbiju da je plaćaju, Čadež je objasnio da se, od 1. januara 2013. godine, kada je ukinuto obavezno članstvo, iz PKS zvanično iščlanilo samo tri odsto firmi.
"One firme koje su ostale članovi a nisu uplaćivali članarinu, Komora nije procesuirala i ubuduće će i o takvim situacijama odlučivati sami privrednici – članovi ; Komisije za nadzor obračuna i naplatu članarine pri Skupštini PKS", rekao je Čadež.Cilj PKS-a je, prema njegovim rečima, da privrednici sami prepoznaju interes da plaćaju članarinu, da za nju dobiju najadekvatnu uslugu.
"Radimo na tome da privredi obezbedimo što bolje i korisnije paketa usluge, da komora privrednike manje košta a daje im više. Cilj je da u 2017. godini stvorimo još efikasniju i fleksibilniju organizaciju, koja će biti jeftinija i koja će privrednicima, za članarinu, dosta nižu od dosadašnje, pružiti više, kvalitetnije i bolje usluge u jedinstvenom sistemu na teritoriji cele zemlje", kazao je Čadež Novi zakon o komorama, obavezno članstvo i jedinstveni komorski sistem, ukazao je Čadež, privredi donose veći uticaj na kreiranje regulatornog okvira ; i efikasnije komorske servise.
"Komora je dobila pravo da daje mišljenje na predloge privrednih zakona i obavezu da radi kvartalne analize efekata propisa koje dostavlja vladi. Zakonsko članstvo unapredilo je reprezentativnost komore, omogućilo joj da zastupa celu privredu, da balansira interese svih njenih delova i pred državu izlazi sa jedinstvenim, usaglašenim stavom", kazao je Čadež i naveo da je PKS ove godine učestvovala u 60 radnih grupa za izradu novih i izmene postojećih zakona i drugih propisa.Neko ko će plaćati samo 300 dinara mesečne članarine, istakao je Čadež, od Komore već danas posredstvom Biznis info servisa dobija odgovor na svako pitanje ; za najviše 48 sati, pravne i finansijske savete iz domena poreskog zakonodavstva, radnih odnosa, katastra, pomoć u pripremi i razradi biznis planova, apliciranju za sredstva kod finansijskih institucija, povezivanje sa poslovnom partnerima u zemlji i inostranstvu, edukaciju za primenu regulative, usvajanje evropskih standarda.
"Privrednik od PKS dobija besplatno ili za simboličnu članarinu na desetine usluga koje se itekako koštaju na tržištu konsultantskih usluga", ukazao je Čadež i dodao da je više od 70 odsto seminara koje organizuje Komora besplatno, a protekle godine organizovali je više od dvesta različitih edukativnih programa koje je pohadjalo oko 16.000 polaznika.Privredna komora Srbije, kako je istakao, godišnje privrednicima izda oko 160.000 dokumenata.
"Posebnu pažnju posvetili smo digitalizaciji usluga. Od septembra ;čak 18 servisa podignuto je na elektronski nivo, tako da privrednici iz cele Srbije po sertifikate ili potvrde, uglavnom vezane za uvozno izvozne poslove, više ne moraju da dolaze u Beograd, već mogu da ih dobiju iz svojih kancelarija, posredstvom portala E-usluge ;ili u najbližoj regionalnih komori", kazao je Čadež, ističući da je PKS jedna od malobrojnih komora u regionu koja je to obezbedila.Podrška internacionalizaciji privrede, kako je rekao, ostaje jedan od prioriteta PKS.
U 2016. godini PKS je u zemlji i inostranstvu organizovala više od ;100 dogadjaja – foruma, konferencija, sajamskih nastupa, dana dobavljača, a na više od 40 velikih bilateralnih foruma održano je gotovo 6.000 sastanaka privrednika.