KRAGUJEVAC - Veliki potencijal Šumadije nalazi se u proizvodnji voca a sam region ima odgovarajucu klimu i zemljište za gajenje razlicitih vrsta. Iako su velike kolicine voca prethodnih godina završavale na inostranom tržištu ove godine je potražnja za vocem iz Srbije drasticno opala.
Usitnjenost poseda, kvalitetno zemljište i umerena klima vocarima iz Šumadije donose veliki prinos. Medutim ove godine dobar plasman na inostranom tržištu je izostao, Poljska je izvezla veliku kolicinu voca, a potražnja za plodovima iz Srbije je drasticno opala.
"Ove godine je sve lošije i sve se manje izvozi, kriterijumi su popeti na jedan viši nivo, sve više kvalitetnije robe odlazi za izvoz ali u sve manjim kolicinama. Kada pricamo u nekim procentima, prošle godine, od moje proizvodnje, na izvoz je otišlo 70 odsto a ove godine nekih 30 odsto", kaže Aleksandar Glišic, vocar, selo Šume, Topola.
"Prošle godine kada je u pitanju moja proizvodnja 80 odsto šljive išlo je na izvoz, a ove godine oko 5 odsto, što je skoro pa beznacajno, a vec je završeno sa berbom", kaže Goran Mijailovic, vocar, selo Cumic, Kragujevac.
Veliki grad koji je pogodio ove godine centralnu Srbiju uticao je i na kvalitet voca pa strucnjaci savetuju kupovinu zaštitnih mreža i sve više preuzimaju tehnike uspešnih vocarskih regija sa sistemima za navodnjavanje i gušcom sadnjom.
"To je jedna vrsta tehnologije koja je preuzeta iz severnog dela Italije, odnosno iz južnog Tirola, koja je došla zajedno sa njihovim sadnicama i tehnologijom i mi smo samo nastavili ovde da je primenjujemo, daje odlicne rezultate gde su prinosi znacajno povecani, u odnosu na ono što smo mi imali i ne samo prinosi vec i kvalitet ploda", kaže Dragan Radivojevic, profesor na katedri za voćarstvo, Poljoprivredni fakultet u Beogradu.
Kako bi se što više iskoristio izvozni potencijal Šumadije kada je voćarska proizvodnja u pitanju potrebno je i da se gaje vrste koje se traže na inostranom tržištu ali i da se zasadi pod vocem tretiraju novim tehnikama gajenja.