Prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede, naša zemlja po hektaru ubira više od 4,3 tone ove žitarice, mnogo više od SAD, Rusije, Kanade...
Srbija je po prinosu pšenice od 4,3 tone po hektaru u poslednjih pet godina daleko bolja od SAD, Ukrajine, Kanade, Indije, Italije, Rusije, Australije, a u pojedinim delovima Vojvodine dostigla je i svetske lidere - Nemačku i Francusku.
Konkurenciji ćemo ove godine još više pobeći jer se očekuje da prinos prvi put u istoriji pređe pet tona.
Crnica zemlja
Retke su oblasti u kojima se Srbija može pohvaliti da je u svetskom vrhu, ali proizvođači pšenice jesu, i o tome je nedavno pisala i čuvena agencija Rojters. Njihov novinar je posetio Srbiju i konstatovao da je naša zemlja, prema podacima američkog ministarstva poljoprivrede, po prosečnim prinosima samo iza Nemačke, Francuske i Kine, dok je ispred Italije, Kanade, Indije, SAD... - Većina proizvodnje je u Vojvodini, gde ima crnice, možda najpoželjnije vrste zemlje. To je jedan od razloga za visoke prinose, koji su osam tona po hektaru, kao u severnoj Francuskoj. Ali nešto lošija zemlja u ostalim delovima Srbije smanjuje prosečan prinos na iznad četiri tone, što je i dalje više od svetskog proseka i od direktnih izvoznih konkurenata Rumunije i Ukrajine - navodi Rojters.
Zlatne osamdesete
Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije“, kaže za Kurir da u situaciji kad Srbija u skoro svim oblastima ne može da dostigne zlatni period s kraja osamdesetih, proizvođači pšenice prave čuda. - Ove godine očekujemo rekordan rod od tri miliona tona i rekordan prinos veći od pet tona, o čemu smo maštali, što nas približava najproduktivnijim proizvođačima! Neće više biti pojedinačnih slučajeva sa deset tona, biće česti prinosi između 8 i 10 tona - naglašava Saković i dodaje da su za takve rezultate zaslužni individualni proizvođači koji drže 85 odsto zemlje. - Imamo grupu mladih i savremenih proizvođača koji sve znaju što se tiče proizvodnje, ali moraju da uče o trgovini jer tu često ne prolaze najbolje - savetuje on.
Čekali i izgubili DOBRO UZGAJAMO, LOŠE PRODAJEMO
Saković ističe da većina proizvođača pšenice čeka s prodajom i često prodaje jeftinije nego što se može. - Pre desetak dana cena je bila 16,30 i prodato je samo 60.000, a tražilo se milion tona. Sad je cena dinar niža, pa su svi na gubitku. Uprkos svemu, gajenje pšenice se isplati ako seljak ne uzima zemlju u zakup, ima svoju mehanizaciju i ne plaća radnike - navodi on.