BEOGRAD - Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da veruje da je potrebno da plate u državnoj upravi budu zamrznute u 2017. godini, jer bi se time rashodi sveli na ekonomski održiv nivo.
On je ocenio i da ciljeve racionalizacije javnog sektora treba smanjiti.Kako je objasnio, Vlada je planirala da za tri godine, od 2015. do 2017. godine, smanji broj zaposlenih u opštoj državi, a to su prosveta, zdravstvo, administracija itd, za ukupno za 75.000.
Očigledno je da taj prvobitni cilj nije bio izvodljiv, a moguće je i nepoželjan. Pored toga, zamrzavanje penzija u 2017. i 2018. godini bi spustilo ove izdatke makar do relativno prihvatljivog nivoa, odnosno do 11 odsto BDP-a, rekao je Petrović.
Upitan u kom periodu se može očekivati okončanje fiskalne konsolidacije, odgovara da je štednja neophodna u naredne dve, tri godine, a kao razlog navodi relativno visok fiskalni deficit, visok i rastući javni dug koji je premašio 75 odsto BDP i ogromne probleme javnih i državnih preduzeća, koji mogu da ugroze stabilnost javnih finansija.
Proces fiskalne konsolidacije, dakle, nije završen sve dok se deficit ne umanji toliko da javni dug počne trajno da pada, rekao je on.
Petrović je naveo da za zemlje članice EU sa problemima postoji regulativa koja ih obavezuje da u srednjem roku spuste svoj trajni deficit na ispod 0,5 odsto BDP-a.Takav cilj bi ekonomski bio optimalan i za Srbiju da se dostigne u naredne tri godine. Tako bi se preokrenula putanja javnog duga koji bi počeo osetno i kredibilno da se smanjuje. Izdaci za kamate, a koji su trenutno ogromnih 1,2 milijarde evra, osetno bi se umanjili, a smanjenje deficita i učvršćivanje makroekonomske stabilnosti bi pozitivno uticalo na privredni rast, rekao je Petrović.
Govoreći o lokalnim samoupravama, on je rekao da se na lokalu previše troši na plate i subvencije, a premalo na investicije.To ima ozbiljne posledice. Recimo, sistemi vodosnabdevanja su u veoma lošem stanju. U Vojvodini, tako, svega 16 odsto gradskih vodovoda ima potpuno ispravnu vodu.
Samo 60 odsto domaćinstava u Srbiji je priključeno na kanalizacionu mrežu, dok je u Evropi njih preko 80 odsto. Kod nas se prečišćava svega 10-15 odsto otpadnih voda . Zato je presudno da se promeni struktura rashoda lokalne samouprave, objašnjava Petrović.
Preduslov je, dodaje on, da se reformišu lokalna javna preduzeća koja danas dobijaju velike subvencije, kako bi ostalo novca za neophodne investicije, a uštede su moguće i racionalizacijom viškova zaposlenih kojih ima na lokalu.Ulaganje u lokalnu infrastrukturu bi podstaklo ravnomerniji regionalni razvoj. Svedoci smo da trenutno investitori ne idu u nerazvijenije regione iako bi za to dobili dodatne novčane podsticaje od države, konstatuje Petrović.
(Tanjug/Nova ekonomija)