BEOGRAD NA VODI I KUPUSU: Šta najviše jedu stanovnici glavnog grada
Objavljeno
01.06.2016. 23:39h
→ 01.06.2017. 0:00h
Beograđani se hrane najjeftinijim namirnicama, posle kupusa najviše jedu krompir i šargarepu
Građani Beograda mesecima unazad svoju ishranu mahom zasnivaju na kupusu, koji uz šargarepu i krompir spada u najjeftinije namirnice koje se mogu naći na pijaci i u marketima, ukazuju podaci „Veletržnice Beograd“.
Naime, nedeljni izveštaji ove institucija za promet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda pokazuju da na pijacama kupus obara sve rekorde potražnje, tako da je u trećoj nedelji maja prodato čak 478 tona. Ova povrćkica, sa veleprodajnojnom cenom od oko 30 dinara za kilogram, bila je i krajem prošle godine najprodavaniji proizvod čak osam nedelja uzastopno.
Statistika govori da posle kupusa Beograđani najviše jedu krompir, paradajz, jabuke, šargarepu i krastavac, kojima najniža cena takođe ne prelazi 50 dinara po kilogramu, dok se najmanje kupuju skupe voćke kao što su banane, trešnje i jagode.
Predstavnici udruženja za zaštitu potrošača kažu da su ovi podaci jasan pokazatelj slabe kupovne moći građana.
Salata i glavno jelo
- Kupus je izdašan jer može da služi i za salatu i kao glavni obrok. Možemo da kažemo da pošto je standard nizak, od cene zavise način kupovine i izbor namirnica. Uvek je na prvom mestu najniža cena, a kvalitet o tom potom - ističe Jovan Jovanović, predsednik centra za zaštitu potrošača „Forum“. On dodaje da je problem i to što su cene domaćeg voća neprihvatljive, a prosečna zarada u Srbiji jedva da pokriva dve trećine potrošačke korpe.
Ljubiša Andrejić, predsednik Organizacije potrošača Srbije, smatra da je potrebno sprovesti detaljno istraživanje koje bi objasnilo na kakav problem sugerišu podaci o kupovini voća i povrća, ali da velika prodaja kupusa može da ukazuje na to da je građanima značajnija količina namirnica u odnosu na kvalitet.
Voće luksuz
- Očigledno je da građani urednije plaćaju svoje obaveze prema državi, ali zato manje novca ostaje za neke pogodnosti kao što je voće. Takođe, našoj organizaciji se javlja sve manji broj ljudi, što može da ukaže na to da je naše tržište uređenije, što ja ne bih mogao da tvrdim, ili ljudi sve manje kupuju - objašnjava Andrejić. Inače, u prilog ekonomske slabosti Beograđana govore i najnoviji podaci državne statističke službe, prema kojima region glavnog grada ima najveću stopu nezaposlenosti u zemlji - 20 odsto, što znači da svaki peti stanovnik uopšte ne prima platu.
Lanac prodaje NA PIJACI DUPLO SKUPLJE
Izveštaj pokazuje da postoji i znatna razlika u cenama namirnica na kvantašu i zelenim pijacama, čak do 150 dinara. Cena krastavca i mladog kupusa bila je duplo viša na zelenim pijacama, a za paprike iz uvoza je bilo potrebno izdvojiti i do 150 dinara više nego na kvantašima. Prodaja paradajza je skočila u prethodne dve nedelje, što se može objasniti znatnim padom cene koji ide do čak 50 odsto.