BEOGRAD - Danas je održana konferencija magazina Njuzvik, jednog od izdanja „Adrija medija grupe“, pod nazivom „Obrazovanje po meri privrede - dualno obrazovanje“.
Glavne teme konferencije tiču se obrazovnog sistema, koji bi odgovorio na potrebe privrednika u
Srbiji, kao i toga da li je Srbiji potrebno dualno obrazovanje.
17.00 - Završena Njuzvik konferencija
Predsednik Odbora za ljudske resurse Saveta stranih investicija Dejan Ječmenica održao je prezentaciju u okviru koje je objasnio da je jedan od problema u Srbiji odliv kvalitetne radne snage i da je to problem cele naše zajednice.
"Broj novopotrebnih zaposlenih postaje sve zahtevniji jer se menjaju uslovi i način rada da bi mogli da odgovorimo na zahteve koje tržište postavlja pred nas. Kada govorimo o obrazovanju, često govorimo samo o formalnom iako ima drugih segmenata koje treba razvijati. Kada pričamo o njima moramo promovisati učenje kao nešto što mora stalno da se usavršava. Prošlo je vreme kada je na fakultetima bilo dovoljno pokupiti sva potrebna znanja, jer se ona dupliraju na svake dve godine", rekao je on.
Na trećem panelu "Naredni koraci" direktorka Centra za edukaciju PKS Mirjana Kovačević izjavila je da je potrebno izjednačiti primenu standarda u kompanijskom obrazovanju, a komora bi mogla da daje licencu.
"Prošle godine uradili smo studiju izvodljivosti uvođenja dualnog obrazovanja. Tu je ukazano na nekoliko koraka šta bi trebalo preduzeti i data su različita rešenja. Nju smo predstavili po regionalnim komorama i u razgovorima sa privrednicima Srbije smo čuli i njihova razmišljanja. Oni su svesni potrebe za ovim modelom obrazovanja i žele da se priključe", rekla je ona.Kovačevićeva je naglasila da se došlo do zaključka da treba revidirati nastavne programe a možda i mreže škola. Ona je naglasila da bi sistem dualnog obrazovanja mogao da se uvede u Srbiji, ali da je teško odrediti koliko vremena je potrebno za tako nešto.
Hajnc Diter Harbers, kordinator sektora programa GIZ "Održivi ekonomski razvoj i zapošljavanje", izjavio je da su iz prakse u Srbiji shvatili da mladi ljudi nisu spremni da rade kao fizički radnici i da žele da odu na fakultet, zbog čega često ostanu nezaposleni.
"To je svakako situacija sa kojom se suočavamo i zato se fokusiramo na obuku trogodišnjih smerova. Mi smo svakako na dobrom putu kada govorimo o fizičkim radnicima. Kompanije iz inostranstva ponekad odbijaju da dođu u zemlju jer ne mogu da nađu kvalifikovanu radnu snagu, pa su ovdašnje kompanije odlučile da same to urade zajedno sa školama. Ali moramo da ubedimo i roditelje da su njihova deca u mogućnosti da obezbede budućnost iako ne odu na univerzitete", rekao je on.On je dodao da u Nemačkoj postoji sistem u kojem čak i ljudi koji ne završe odmah fakultet i počnu da rade, imaju šansu da nastave dalje da se univerzitetski školuju. Diter Harbers je naglasio da se kompanije moraju ubediti da uđu u sistem dualnog obrazovanja."Ako Srbija ne uspe da obezbedi određene eksperte, može se desiti nastavak odlaska ljudi odavde. Na kraju svega toga uvođenja dualnog obrazovanja imaćete legislative, ali ćemo morati da ubedimo roditelje da omoguće deci ovakvu obuku", rekao je on.
Fabijan Gems, trgovinski ataše pri ambasadi Austrije, naveo je primer jedne logističke kompanije sa prošlonedeljnog sastanka koji su imali i koji su rekli da ne očekuju bilo kakvo praktično znanje učenika koji dođu sa fakulteta ili srednje škole."Imamo mnoge logističke kompanije i mogli bismo da vidimo šta bi mogli da uradimo da bismo dobili kvalitetne radnike od 18 godina. Mislim da postoje tri stvari koje nedostaju. To je praktično znanje, rad koji je orijentisan na rešenja a treća stvar je timski rad. Očekujemo da će to sve biti tretirano u nastavnim planovima i programima", rekao je on.Gems je objasnio da kopiranje rešenja iz drugih sistema nije moguće jer to ne funkcionište ni u školi, ni u zakonskim okvirima, zbog čega propise treba prilagoditi našoj zemlji. "Mislim da je najvažnija stvar ako instaliramo pravni okvir koji je predvidljiv i koristan za sve. Ako vlasnici kompanija znaju šta treba da urade, mnogo će radije učestvovati u tom sistemu. Čini mi se da treba da idemo što brže, ali ne smete da preskačete korake. Treba slušati i kakve su potrebe kompanija, i šta žele da znaju", rekao je on.
Martin Knap, izvršni direktor Nemačko-srpske privredne komore, rekao je da oni često vrše ankete među potencijalnim investitorima a da su stvari koje se tiču radnika skoro uvek pozitivne."Ima puno ljudi kada treba da se zauzimaju menadžerske pozicije, ali na srednjem nivou ima malo ljudi. Srbija danas mora da donese odluku da li želi da postane zemlja gde će se vršiti zahtevnija ulaganja ili će se zadovoljiti ulogom produžene trake za proizvodnju za naredni period. Upravo deo te odluke jeste i stručno obrazovanje", rekao je on i naglasio da se mora ukloniti taj nedostatak koji je nastao devedesetih godina.Na pitanje šta je ono što savetuje Srbiji da uradi i koje su stvari koje bi mogli da preuzmemo iz nemačkog sistema obrazovanja, on je odgovorio da se mogu utvrditi neki prioriteti."Treba da počnemo od oblasti u kojima srpska privreda ima direktnu kompentenciju ili može da bude kompetentna. Treba se okrenuti i na komorski sistem, koji je deo privrede, a kada govorimo o obrazovanju sve ove stvari mogu da se reše sa poslovnom zajednicom kada ona preuzima svoju odgovornost za pravljenje propisa koji treba da se primene na sistem", rekao je Knap.
Silvana Đurčević, direktor ljudskih resursa Koncerna Bambi, izjavila je da je bilo krajnje vreme da se krene u projekat dualnog obrazovanja i da su naredni koraci sistemsko rešavanje i pomoć."Kompanije imaju znanje koje je neophodno, ali u svakom trenutku moramo da ga zanavljamo. I da to znanje prenesemo na mlade ljude, a to je period od dve do tri godine da oni stignu do nekog poznavanja u tim segmentima. Moje je mišljenje da barem tri dana nedeljno treba da budu u fabrikama, a dva dana u školi. Tako bi mogli da za jedno pet godina osetimo neke promene", rekla je ona.Đurčevićeva je rekla da nije rešenje samostalna saradnja kompanija sa školama, već da mora biti sistemsko rešenje. Takođe, da država mora biti agilnija da podrži sve to."Ipak, ne treba preskakati korake a za narednih 10 godina treba mapirati potrebne profile. Mi se suočavamo sa problemom nedostatka profila koji su potrebni u proizvodnji. Imamo strateška partnerstva sa fakultetima, a sad radimo i praksu za stručno osposobljavanje koje radimo sa NSP Požarevac. Većini proizvodnih kompanija trebaju ljudi u proizvodnji. Ali ne smemo puno da pričamo, već mnogo brže treba da radimo", zaključila je ona.
Snežana Lakićević, menadžer za saradnju sa univerzitetima, obrazovnim i naučnim institucijama NIS-a, naglasila je da su prirodne nauke poslednjih godina angažovali manji broj ljudi. NIS je pokrenuo programe kako bi se to popravilo. Ona je naglasil da kompanija dugoročno stvara kadrove i kroz programe doškolovavanja kadrova u inostranstvu, ali sa ciljem da ta znanja primene u Srbiji."Nemamo mnogo vremena i našoj privredi je potrebno da se sve ovo uradi veoma brzo", rekla je ona. Ipak, ona je optimista."Mi smo sve naše programe realizovali uz pomoć ministarstva. Ovaj naš korak je na neki način inicirao promene o kojima sada govorimo. Kao velika kompanija imamo kontinuiranu edukaciju i važno je istaći da mladi ljudi imaju pozitivan odnos kada vide da se radi o njima", rekla je ona i naglasila da nove generacije mladih inženjera izazivaju veliku pažnju u kompaniji, upravo zato što su imali mogućnost da se školuju i u okviru kompanije.
14.11 - Završen drugi panel
Menadžerka projekta GIZ Marija Kostić održala je prezentaciju "Reforme stručnog obrazovanja u Srbiji". Ona je objasnila da je GIZ napravio projekat u kojem učestvuje 25 kompanija, od kojih su najviše domaće i koje su prepoznale svoj interes da se uključe u pristup praktične nastave srednjoškolcima. "U prvoj godini se praktična nastava obavlja dva dana nedeljeno, a u trećoj tri dana nedeljno. Učenici u kompanijama rade uz podršku mentora, koji su kvalifikovani za rad sa učenicima.
Direktori škola iz projekta su prošli obuku iz menadžmenta, a nastavnici iz praktičnih kompetencija. Osim rada sa mentorom, za praksu učenika u kompanijama je bitno da se oni obučavaju na savremenim mašinama koje ne postoje u srednjim stručnim školama. Oni stiču radne navike i upoznaju ambijent, što im omogućava da se nakon trogodišnjeg školovanja uključe u proces rada bez dodatnog obrazovanja. Važno je da oni imaju i finansijsku nadoknadu u vidu stipendija ili nečeg drugog. To utiče pozitivno na motivisanost učenika na praktičnoj nastavi", rekla je ona.
Krajem prošle i početkom ove godine urađen je monitoring projektnih aktivnosti i u junu bi trebalo da budu objavljeni detaljni rezultati. Ipak, ona je istakla da je za učenike najpozitivnije iskustvo su uslovi za nastavu i odnos starijih kolega, dok škole ističu uključenost učenika u proces rada i dobru saradnju sa kompanijama. Za kompanije najvrednije je obuka mentora i mogućnost da se upoznaju i razmene iskustva, kao i posvećenost učenika na praksi.
Moderatorka panela "Kooperativno obrazovanje: Uvođenje elemenanata dualnog sistema u Srbiji" An-Katrin Hentčel predstavila je paneliste Snežanu Marković, pomoćnicu ministra za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih Ministarstva prosvete, Ivana Bajića, direktora Tehničke škole Ivan Sarić iz Subotice, Sinišu Kojića, direktora Politehničke škole Kragujevac, Vladimira Marinkovića, generalnog menadžera firme "Sunce Marinković" iz Kragujevca kao i Desu Damljanović koja je rukovodilac ljudskih resursa "Siemens Srbija".
Kojić je rekao da je Politehnička škola osnovana pre 162 godine jer je za kvalitetnu privredu bilo potrebno kvalitetno obrazovanje. On je rekao da je GIZ pomogao svojim projektom da "ponovo stanu na noge", jer je škola imala tendenciju gašenja ali sada imaju 1.500 đaka. "Mi dve godine unazad imamo 100 odsto upisa što nije uobičajno za stručnje škole, jer upisujemo četiri trogodišnja profila što je obično veliki rizik", objasnio je on.
"Kod nas su tri učenika iz politehničke škole i naša iskustva sa njima su odlična. Oni su dva puta nedeljno kod nas na praksi i to je fenomenalno iskustvo i za naše starije radnike koji dobijaju ulogu mentora", rekao je on.
On je rekao da učenici koji kod njih imaju praksu prolaze kroz bezbednosne procedure koje postoje i koje su njihova zakonska obaveza.
Desa Damjanović naglasila je da je njihova fabrika u Subotici udvostručila broj zaposlenih, a da su tokom rada došli u situaciju da ne mogu da nađu na tržištu određene profile ljudi.
"Prema našim zahtevima smo zapošljavali mlade ljude koje smo morali nakon toga da obučavamo, a sa ovim sistemom obrazovanja računamo da ćemo prepoloviti vreme koje je potrebno za obuku mladih ljudi. Mi tim ljudima dajemo praksu, a naše kolege se interno razvijaju kroz mentorstvo tih mladih ljudi. Računamo da ćemo na kraju njihovog školovanja zadržati te mlade ljude i da će nastaviti da rade", rekla je ona.
Ona je dodala da u ovoj kompaniji veoma vode računa o bezbednosti i zdravlju na radu, a to se tiče i mladih ljudi koji dolaze na praksu.
"Oni u pogonu ni sekund nisu sami. Oni su od prvog do poslednjeg koraka u pratnji nekoga ko im daje zadatke i prati kako su ih ispunili, a trudi se da bude ispoštovano sve što je dato od strane samog procesa", rekao je on.
Ivan Bajić je objasnio da je njegova škola u dualno obrazovanje ušla 2014. godine sa profilom bravar-zavarivač.
"To je bilo pet firmi, a jedna je i Siemens. Na pitanje kako su zadovoljni učenici, oni su iskreno rekli da više vole da praktično rade nego da izučavaju teoretske predmete. Tako da im se ova povećana praksa i dopada a zavodoljni su uslovima rada, ali i ugovorima koje sklapaju sa korporacijama. Što se tiče manjih firmi, tamo naš nastavnik praktične nastave pomaže radnicima da prenesu određena znanja jer te firme ne mogu posebno izdvojiti mentore za tu namenu. Učenici znaju da nemaju čvrsto obećanje da će dobiti radno mesto, ali se svi trude da ostave najbolji utisak u korporacijama kako bi dobili posao nakon završetka tri godine", rekao je on i dodao da postoji dobra saradnja između mentora i škola.
Snežana Marković je u ime Ministarstva prosvete rekla da strategija razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine nema poseban termin dualno obrazovanje, ali da u strategiji postoji deo uvođenja majstorskog obrazovanja gde se prepoznaje kompatibilnost sa ovakim vidom učenja.
"Sledeća faza naše saradnje sa GIZ je rad na legislativi koji će rešiti probleme pravljenja ugovora između kompanija i škola", rekla je ona i dodala da ponekad učenici koji imaju 15-16 godina ne mogu uvek zbog svojih fizičkih predispozicija ili zbog opasnosti posla uvek da idu u sve industrijske hale.
"Važno je da jedan dobar deo znanja koje učenici stiču bude usvajanje koncepata koji će trajati na duže staze.
Ako neke učenike sada obučimo za jedno radno mesto, oni moraju da imaju kompentencije da se i dalje razvijaju", rekla je ona. Markovićeva je objasnila i svoje iskustvo iz razgovora sa jednim učenikom u Nemačkoj, koji joj je objasnio da ne želi da bude "nestašan" u radnoj hali fabrike u kojoj je učio, jer bi to značilo da će napustiti dualno obrazovanje i ostati bez jako mnogo znanja. Takođe, ona je naglasila i da su sami preduzetnici smatrali kao dužnost da pruže mladim ljudima obrazovanje u svojoj kompaniji.
11.25 PRVA PANEL DISKUCIJA - Na panelu "Obrazovni sistem iz ugla kompanija - aktivno učešće privrede" Sanja Jevđenijević, potpredsednica ljudskih resursa i organizacionog razvoja Delhaize Srbija, objasnila je da ova kompanija sarađuje sa raznim obrazovnim ustanovama.
"Prepoznali smo da kroz razne seminare i radionice pružate mladim ljudima da prepoznaju poslovnu kulturu kompanije i da mogu da shvate da li je kompanija pravo mesto za njih", rekla je ona.
Jevđenijevićeva je objasnila da je kompanija napravila i svoj edukativni centar.
"Mogućnost da zaista učite i menjate sebe je neizmerna i neiscrpna. Upravo pasivnost je nešto sa čime se srećemo, ali se trudimo da kroz te edukativne centre gradimo ono što ne dobijamo sa tržišta. Mi smo sa Ekonomskim fakultetom napravili program u okviru kojeg mi studentima dajemo neka znanja. Imamo 600 praktikanata i stipendista, jako razvijene internacionalne programe koji vam pružaju da u dve godine po 6 meseci radite u različitim zemljama, a onda sve to primenite u zemlji koja vas je poslala. Imamo programe kojima radimo građenje od početnih pozicija prodavaca do direktora. Mislim da je različitost isto tako jako važna. Danas u kompaniji radi 62 odsto žena, a 52 je menadžmentu. Trudimo se da napravimo i u tom segmentu nešto što ne postoji drugde", kaže ona."Budite proaktivni i trudite se da u školi pronađete način da se dodatno edukujete, kao i da stičete praktično znanje", poruka je Jevđenijevićeve mladim ljudima.
Bojana Mucić, menadžer ljudskih resursa za komercijalni sektor Coca-Cola Hellenic Srbija, rekla je da je edukcija jedan od najvažnijih segmenata rada ove kompanije.
"Na naše konkurse se javlja na hiljade ljudi tokom godine. Mi procenujemo stvari koje su nama važne za poslovanje poput donošenja samostalnih odluka i orjentisanosti ka rezultatu, a kandidati se bolje pokazuju u inovacijama nego u menadžmentu. Bitnija im je aktivnost koju rade, nego sam rezultat. Mi radimo na ovoj edukaciji kroz naše programe i pratimo proces transformacije obrazovanja koji ćemo i dalje pokušavati da podržimo", rekla je ona.
Mucićeva je objasnila da kompanija radi razne analize koje se tiču obrazovanja.
"Nama nije kritičan toliko kadar iz srednje škole, već se više odnosi na više obrazovanje. Programi koje mi radimo njima pomažu da steknu znanje, ali i da vide da li im ta korporativna kultura odgovara. Što se tiče dodatnih analiza, sve programe koje radimo pratimo i imamo sve statistike koje nas interesuju", objasnila je ona.
Mucićeva je rekla da njena kompanija ima saradnju sa različitim fakultetima i da 25 menadžera godišnje drži predavanja na fakultetima, dok oko 1.000 studenata učestvuje na studijama sluèaja.Muciæeva je savetovala mladim ljudima da koriste svaku priliku za novim znanjima i iskustvima i razvijaju kritièku svest koju obrazovni sistem ne razvija u tolikoj meri.
"Ohrabrila bi ih da nije bitno toliko radno iskustvo, moguće je i bez njega se zaposliti, veæ je bitno da razvijaju i sve druge kompentencije", rekla je ona.
Sanda Savić, direktor korporativnih komunikacija Hemofarma, potvrdila je da u ovoj kompaniji vlada mišljenje da dualni sistem obrazovanja može da pomogne.
"Dualno obrazovanje već postoji i to je dobra prièa za nas. Važno je da znamo način kako ćemo to da primenimo. Pomenuto je da se moraju razvijati preduzetništvo, a paralelno sistem dualnog obrazovanja. Nemačka privreda je 90 odsto oslonjenja na mala i srednja preduzeća. A čak 80 tih preduzeća je uključeno u sistem dualnog obrazovanja, što je oko 1,5 miliona mladih ljudi. I čak 80 odsto njih dobije posao u preduzećima gde su imali praksu, što je izuzetno važno za mlade ljude zbog sistema školovanja. Kod nas su deca preoptereæena velikom kolièinom podataka koje moraju da znaju, ali ne znaju mnogo o zanimanju kojim treba da se bave. A najgore za nas je da nam brilijantni umovi i dalje odlaze. Ako bi se ovaj sistem dualnog obrazovanja razvio kako treba, mislim da bi mogli da spasimo zemlju i te umove da ne odlaze odavde", rekla je ona.
Savićeva je objasnila da se podrazumeva elementarno obrazovanje kod kandidata za posao, ali da se gleda koje su to ostale veštine.
"Svi moraju da budu inteligentni, obrazovani, da imaju nekog iskustva... kada gledate šta se traži onda to deluje zastrašujuæe, ali to nije tako. Mi u našoj kompaniji gde radi gotovo 3.000 ljudi imamo samo jednog čoveka koji ima nemački pasoš a to je naš direktor. Štada je odlučila da se u Srbiji osloni na domaću pamet. Mi imamo protokole sa srednjim školama i fakultetima, ali i prakse gde učenici došu u fabriku, vide sistem rada i steknu utisak o tome šta ova profesija uopšte znači. Specifičnost naša je i u radu "Fondacije Hemofarm" a gotovo 1.500 mladih ljudi smo proteklih godina stipendirali i na taj naèin ih pratimo, sa njima smo u kontaktu. Nije nemoguće ući u neku od dobrih kompanija i postoji neka prirodna fluktuacija kadrova, a vrata su otvorena za one koji hoće da rade na sebi, uče i napreduju", kaže Savićeva. Ona je poručila mladim ljudima da budu dovoljno hrabri i preuzmu na sebe menjanje svega "jer oni su bolji od nas".
Vladislav Lalić, regionalni direktor razvoja za jugoistočnu Evropu kompanije IKEA, rekao je da je odziv na prvi konkurs za posao koji je kompanija objavila u našoj zemlji ogroman.
"Vrednosti komopanije IKEA su univerzalne, sa mi smo ih samo objedinili u svom sistem rada. To je zajednički rad, skromnost i snaga volje, težnja za stalnim napredovanjem, vođenje računa o troškovima i osećaj za meru, otvorenost i transparentnost, kao i mnoge druge. Mi uvažavamo formalno obrazovanje, ali s druge strane smatramo i da su ove vrednosti jako bitne jer jako puno polažemo na dugoroèno zapošljavanje i sve što ide sa tim. Mi smo uvereni da ćemo imati puno kandidata koje će deliti te vrednosti", rekao je Lalić.
On je rekao da su za 300 pozicija tokom zapošljavanja u Hrvatskoj imali oko 27.000 kandidata i naglasio da je on kod mladih ljudi tamo primetio jedno nestrpljenje.
"Usklađenost očekivanja kompanije i ljudi koji dolaze u nju je nešto čime ćemo se posebno baviti u Srbiji. IKEA nudi mnogo treninga, moguænost razvoja, dugoroèno planiranje tog razvoja... ali to nije nešto što može da se desi preko noæi. I to smo naučili iz iskustva iz Zagreba a to je da će taj proces ići jednim tokom i dinamikom. Mogućnost napredovanja itekako postoji, ali postoji i tok", objasnio je on.
Tatjana Jovanović, direktor ljudskih resursa za jugoistoènu Evropu kompanije Philip Morris, rekla je da formalno obrazovanje za ovu kompaniju jeste važno ali ne i krucijalno.
"Mislim da bi naš edukativni sistem trebalo da poradi na odnosu prema radu. Naši učenici su obično pasivni i ne neguju mogućnost da se traži, bude agilan... a to su neke od stvari koje mi selektujemo kod kandidata kada ih selektujemo. Recimo, u našoj kompaniji imamo uspešnog brend menadžera, koji je završio fiziku. Dakle, limitiranje svoje karijere i stavljanje u tokove formalnog obrazovanja, je nešto što ne bi trebalo nekoga da ograničava u pravcu razvoja", kaže Jovanovićeva.
Ona je dodala da kompanija ima ozbiljan broj treninga za razvoj mladih ljudi, a smatraju da ta vrsta edukacija može da predstavlja 20 odsto obrazovanja, dok najbolji vid učenja dolazi iz pravog iskustva.
"Mi kadrove nalazimo na razlièitim geografskim širinama, a mladim ljudima gledamo da obezbedimo praksu u kompaniji. Tu imamo uspešnu prasku sa raznim fakultetima. Otprilike dve trećine njih ostane da radi. Mi prilazimo i mladima koji studiraju u inostranstvu kako bi se vratili i radili u našoj zemlji", kaže ona.
Jovanovićeva je poručila da mladi ljudi treba da ulažu u sebe i da će napredak doći.
Na panelu je održana i prezentacija "Tima za Srbiju" kojom je ukazano šta bi trebalo uraditi radi uvođenja adekvatnog modela dualnog obrazovanja, a nju je održao student Aleksandar Jakšić sa Ekonomskog fakulteta.
9.40 - Marko Čadež, predsednik privredne Komore Srbije, predstavio je ulogu ogranizacije koju vodi u obrazovanju. "Sa naše strane je potrebno da budemo oni koji će otići do privrednika i videti šta im je potrebno, ali i da izdajemo sertifikate, obučavamo mentore ...", rekao je Čadež.
"Zašto dualno obrazovanje? Pa zato što ni Nemačka država ne može sama da iznese trošak kvalitetnog obrazovanja sama, već joj je potrebna pomoć privrede. Ne postoji kompanija koja dođe kod nas, a da prvo pitanje koje ne postavi jeste da li školujemo ljude koji su im potrebni", rekao je Čadež.
On je dodao da kada neki mladi čovek uči istovremeno dok se školuje,stvara jedan drugačiji sistem i shvatanja posla.Čadež je rekao da je PKS radio anketu gde su najveće potrebe i da je to elektroindustrija, poljoprivreda i tekstil, a onda i građevinarstvo i šumarstvo. On je rekao da 75 odsto dece nakon osnovne, upiše srednju stručnu školu i to najviše ekonomiju, pravo i administraciju.
"Oni vide srednje stručne škole samo kao lakši način da upišu fakultet, a ne mogućnost da krenu praksu u nekoj kompaniji jer toga maltene i nema", rekao je on i dodao da dvadesetak odsto dece u Nemačkoj posle srednje škole pokrenu svoj biznis jer su dovoljno obučeni za tako nešto.Inače, sadašnje stručne škole sarađuju sa oko 1.300 privrednik subjekata a 90 odsto se odnosi na posete firmama. On je kritikovao i prakse koje pružaju preduzeća, rekavši da većina učenika tamo "ne sme ni da dirne" mašinu a uglavnom odlaze da bi nekome "kuvali kafu".
9.25 - Majkl Devenport, šef delegacije EU i ambasador EU u Srbiji, izrazio je zadovoljstvo zbog prisustva na konferenciji.
"Drago mi je što Srbija može da iskoristi iskustvo u oblasti dualnog obrazovanja iz drugih zemalja, naročito iz Nemačke. Lično imam iskustvo sa sistemima obrazovanja u Nemačkoj, gde sam bio učenik, i Austriji gde sam bio profesor. Drago mi je i da moja zemlja Velika Britanija je shvatila tokom ovih nekoliko godina da Nemačka ima pozitivan model koji se tièe dualnog obrazovanja i veza sa privredom i tim obrazovanjem. Obrazovanje uopšte u EU jeste jedan od najvećih prioriteta na svim nivoima i naravno da ulažemo veliki novac u obrazovanje. To je zbog toga što smatramo najboljim i najisplativijim ulaganjem. S druge strane, nema uspešne privrede bez dobre i adekvatno obuèene radne snage, zbog čega je dobro obrazovanje najisplativiji ulog u stanju privrede", rekao je Devenport.
On je rekao da je ključno pitanje u Srbiji kako da privreda dobije stručnu radnu snagu i rukovodioce koji bi doveli do njenog oživljenja.
"Čini mi se da je ova konferencija odlična prilika za razmenu iskustva i mišljenja u ovoj oblasti. EU je tu da pomogne svojim fondovima. EU je do sada sprovela projekte oko 75 miliona evra u ovim oblastima. Samo u srednjem obrazovanju je dato oko 25 miliona evra za novu opremu i renoviranje. Kroz projekte koje je sprovodila delegacija EU, uvideli smo da je slaba karika veza obrazovanja i privrede. Neophodno je da se stalno osluškuju potrebe privrede i usaglašava školsko gradivo s tim potrebama. Ova konferencija bi trebalo taj napor da uèini korisnim za sve vas", rekao je ambasador.
9.18 - U uvodnom obraćanju na konferenciji magazina "Newsweek" o dualnom obrazovanju pod nazivom "Obrazovanje po meri privrede" okupljenima se obratio ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman.
On se zahvalio na pozivu organizatorima i naglasio da je obrazovanje veoma važno za privredni razvoj Srbije.
"Saradnja Srbije i Nemačke postoji od 2002. godine u raznim oblastima. Ona je prošla kroz razne faze i imamo nove aspekte koji su u fokusu, i želimo sa srpskim partnerima da poboljšamo uslove za zapošljavanje. Pre godinu dana pokrenuli smo jednu inicijativu i centralni element toga je dualno obrazovanje. Smatram da ne možemo to primeniti po principu prostog kopiranja, ali osnovni pristup može da pomogne Srbiji da unapredi obrazovanje", rekao je ambasador.
On je naglasio da Srbiji nedostaju stručnjaci na srednjem nivou i da taj jaz žele da zatvore zajedno sa srpskim partnerima, zbog čega je GIZ započeo pilot projekte u kojima je primenjiv sistem dualnog obrazovanja kao što su zavarivač, bravar, industrijski mehaničar...
Ditman je naglasio da u projektu učestvuje i srpska vlada, a da je važan projekat za privredni razvoj Srbije.
"Želim da pomenem još jedan važan aspekt, a to je unapreðenje vladavine prava, nezavisnog pravosuða i borba protiv korupcije. Sve ovo zajedno je ono što želimo da radimo sa srpskom vladom na putu Srbije ka EU, a upravo aspekt obrazovanja u tome igra važnu ulogu", rekao je on.
9.10 - Nakon uvodnog obraćanja okupljenima se obratio Peter Krise, nemački ekspert koji je objasnio da se u Nemačkoj učenici dualno obrazuju na razlièite načine.
"Obrazovanje se ugovara ugovorom a njega sklapaju nadležne instance, dok komore realizuju završne ispite. Obrazovni profili su u pet kategorija. Zakon o stručnom obrazovanju predviða da svako može da završi bilo koji posao, bez obzira na prethodnu praksu. Ipak, poslodavci traže da je neko imao dobru ocenu iz nekog predmeta ili odreðenu kvalifikaciju. Obrazovanje traje između dve i po i tri godine. Ako neko ima natprosečne rezultate mogu da skrate dualno obrazovanje od 6 do 12 meseci. Učenik sklapa ugovor sa preduzećem gde se obučava kao i naknadu, ali i obaveze koje preduzeće mora da pruži učeniku. Svaki učenik ima pravu na naknadu i ona je različita u odnosu na branšu. Kreće se od 250 do 950 evra mesečno. Ako preduzeća sklope ugovor sa nekim sindikatom, onda se tu dogovora naknada. U dualnom obrazovanju se polaže teorija i praksa. Kada se položi završni ispit i potvri praktièna sposobnost, time se završava obrazovanje. Onda u mnogim oblastima možete raditi kao predradnik, a kasnije možete steæi i zvanje inženjera", ispričao je on.
On je na svom primeru objasnio da je u prvoj godini imao 20 nedelja u školi i isto toliko u radionici. Čak i u okviru raspusta su ih angažovali u preduzeću. On je objasnio da je u treæoj godini u školu išao jednom nedeljno, dok je u preduzeču bio na terenu i učio razne vidove zidarstva, s obzirom da se školovao za to. "Na ovom nivou su nam prenošeni zadaci koje smo sami morali da rešavamo", objasnio je on.
On je izrazio nadu da će dosadašnja podrška EU suštinski doprineti stvaranju obrazovanju koje će odgovarati potrebama privrede i biznisa.
9.00 - Milorad Ivanović, glavni i odgovorni urednik magazina Newsweek, zahvalio pred prepunom salom na panelu o dualnom obrazovanju i ispričao iskustva o svom studiranju u Americi i tome da su svi studenti imali posebne programe i kasnije dobili poslove.
On je zaključio naglasio da su na današnji skup pozvani ljudi koji imaju iskustva u različitim oblicima obrazovanja koji su bili uspešni i na koji način to možemo da primenimo u Srbiji, jer nisu svi modeli tako dobri za Srbiju.
Događaj je organizovan uz podršku nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, Ambasade Nemačke, Delegacije EU, Privredne komore Srbije, Nemačkosrpske privredne komore, kao i kompanija „Hemofarm“, „Delez“, „KokaKola“, „Bambi“, „Ikea“, NIS, „Srbijagas“...
Na konferenciji će, pored privrednika iz Srbije, govoriti i stručnjaci iz oblasti obrazovanja, kako srednjoškolskog tako i fakultetskog.
Nikola Papak, direktor za korporativne komunikacije AMG, istakao je da je reforma obrazovanja jedno od najvažnijih pitanja danas u Srbiji, koje može dovesti do značajnijeg ekonomskog i društvenog napretka.
Zato želimo da otvorimo debatu o tome, posebno o dualnom obrazovanju, i omogućimo kompanijama, stručnoj javnosti i svim zainteresovanim akterima da se njihov glas jasno i glasno čuje u vezi sa tim. U svakoj zemlji realizacija investicija, razvoja, modernizacije uslovljena je kvalitetom ljudskih resursa. Obrazovanje, konstantna edukacija, praktične veštine odavno su postali ključni faktor konkurentnosti jedne države u savremenoj ekonomskoj trci naglasio je Papak.
(E.P.K.)