PRIJALI IM IZBORI: Ćate dobile povišicu 12 odsto

Zarade u republičkim javnim preduzećima u martu povećane su skoro za 12 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok su njihove kolege u opštinskim državnim firmama dobile koverte deblje za 4,3 odsto, piše u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), koji je predstavljen juče. Ekonomisti koji su ga pripremili kažu da je ovaj rast čudan i pitaju se da li je reč o predizbornom incidentu, ali i dodaju da održavanje izbora nije imalo posledice po privredu zemlje. Ekonomista Ivan Nikolić kaže da su ekonomski podaci za mart i prvo tromesečje godine vrlo povoljni i da se može reći da su izbori prošli bez posledica po ekonomsku aktivnost zemlje. - Ima možda nekih naznaka da su u pojedinim segmentima, pogotovu u platama u javnom sektoru, dali svoj skroman doprinos... Interesantno je da su zarade u porastu. To možda nije dobro ili je vrlo čudno da su u martu bitno porasle zarade u javnim preduzećima. Možda je potrebno još malo analize i videćemo šta će pokazati aprilski podaci - rekao je Nikolić. Podaci objavljeni u MAT pokazuju da su sve neto plate u martu povećane za 6,4 odsto, ali su prednjačila javna državna preduzeća sa 11,9 odsto i javna lokalna preduzeća sa 4,3. Autori MAT kažu da ostaje da se analizira kako se ovaj rast zarada u javnom sektoru uklapa u politiku fiskalne konsolidacije. „Hoće li troškovi rada povećati dugove i u narednom periodu ili je ovde reč samo o predizbornom incidentu?“ Da podsetimo, država je smanjila zarade u javnom sektoru za deset odsto 1. novembra 2014, a onda je najavila njihovo povećanje u januaru za dva-tri odsto. Pričajući o efektima izbora na privredu ekonomista Stojan Stamenković je pomenuo i skok zarada u javnom sektoru. - Nejasno je da li se to protivi zakonu uopšte i posebno fiskalnoj konsolidaciji, ili se odnosi samo na pomeranje rokova isplata - rekao je Stamenković. On je dodao da su mogući efekti i kretanje deviznog kursa i pritisak na devizne rezerve, povlačenje kapitala iz banaka, ali i neke druge mere u strukturnoj sferi, vezane pre svega za aranžman s MMF, koje čekaju novu vladu. - Konsolidacija javnih finansija i smanjenje manjka u budžetu omogućavaju novoj vladi da nastavi s reformama, koje se trenutno pomeraju s javnih finansija ka strukturnim reformama - rekao je on.