MILAN ĆUILIBRK: Za osam godina javni dug porastao za za 16 milijardi evra, a ništa nije urađeno

Fonet

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk kaže da je Srbija za osam godina digla javni dug za 16 milijardi evra, a da ništa nije urađeno: "Pojeli smo milijarde, a vraćaće naša deca".On se plaši da će reforma javne uprave odneti prave ljude, a ne partijski zaposlene, a Vučićeve najave o prosečnoj plati od 500 evra smatra nerealnim

Ćulibrk sumnja da će i nova Vlada rešiti pitanje javnih preduzeća. "Ako neko sa 202 poslanika iza sebe nije imao tu snagu, kako će imati sa 130 i kusur", pita i dodaje: "Nisam siguran da će ova vlada da traje četiri godine... Ako se već razmišlja o nekim izborima za dve godine – onda od reformi nema ništa".

"Sve vreme se pitam, otkud ta hrabrost da se smanje plate i penzije, a ne sme da se zagrize "kisela jabuka" da se reše javna preduzeća... Ako imate snage za to, a nemate da reformišete javna preduzeća, u čemu je problem", pita Ćulibrk.

On navodi da je rezanjem plata i penzija ušteda bila 50 milijardi, a da je na javna preduzeća izgubljeno je 60 milijardi.

Podsetio je i na neka obećanja premijera - pa i na ono da je rekao da će prosečna plata u 2018. biti 500 evra. On navodi da je sada ona 350 evra, i da to znači povećanje za 33 odsto, što izgleda nerealno kad se računa na realni rast od pet odsto.

Komentarišući situaciju sa RTB Bor, kaže da ako to "uspeju da reše svaka čast". Obaveze RTB Bora su milijardu i 200 miliona evra, podseća Ćulibrk.

Premijer je u nekoliko navrata obećao da RTB neće da bude likvidiran, ja vidim rešenje da se to preduzeće poveri nekom drugom na upravljanje, dodaje. On podseća da je konsultantska kuća Mekinzi konstatovala da i rukovodstvo na čelu sa Blagojem Spaskovskim, nije radilo posao kako treba, i da nije u pitanju samo niska cena čelika.

Ja bih voleo da se ono proda, ja bih ga poklonio, kaže Ćulibrk dodajući da se radi o firmi koja je napravila gubitak koji moraju da vraćaju poreski obveznici Srbije, a koja može narednih godina, ukoliko se bude čekalo, da napravi možda i milijardu i 400, 500 miliona duga.

Fonet 
foto: FoNet

Komentarišući Železaru Smederevo, on je naveo da je ona i prošle godine, pod upravom HPK, napravila za 40 odsto gubitak, u odnosu na upravu koja je bila nesposobna. "Ne vidim kako je ova sposobna", dodaje.

O reformi javne uprave: Plašim se da ne odu pravi ljudi

Govoreći o reformi javne uprave, kaže da bi to trebalo da dođe na red u ovoj godini, i da se odlagalo zbog izbora.

"Postoje neke procene da višak nije 75.000 ljudi, kao što je dogovoreno sa MMF... Priča se da to može da se završi sa 25.000", kaže Ćulibrk. Ja se plašim da ne odu samo pravi ljudi, nego da to budu oni koji su dovedeni po partijskoj liniji, i oni od kojih nikakvih efekata ova država nema, dodaje.

"Na sreću nećemo doći u situaciju Grčke, jer nam niko neće dati taj novac"

On se osvrnuo na zaduživanje zemlje i javni dug, i kazao da problemi potiču još od Vlade Mirka Cvetkovića. "On je udvostručio javni dug sa 8 i po, na 16 i po milijardi evra i on je napravio taj prvi pogrešan korak", kaže Ćulibrk.
On podseća da je javni dug Srbije sada 24,5 milijardi evra. "Za osam godina digli smo dug 16 milijardi evra, a sa tim novcem nije ništa urađeno... Sve smo to mi pojeli i popili", dodaje.

Kaže da za te novce nismo ni završili koridore, infrastrukturu... "Što je najgore, još uzimamo kredite da bismo to završili, a potrošili smo milijarde", naglašava.

Da smo polovinu tog novca uložili u infrastrukturu, imali bismo mostove preko svake jaruge, dodaje. "Pojeli smo ga (novac) i vraćaće ga naša deca. I tako se ponašamo od osamdesetih..."

Kaže da za takvo ponašanje u Srbiji niko ne snosi odgovornost. "Kad je Vlada Mirka Cvetkovića prvi put provila granicu od 45 odsto javnog duga, koja postoji u zakonu da ne sme da se probije - niko nije reagovao".

Na konstataciju da se vlast uvek poziva na to da su dugovi nasleđeni, Ćulibrk kaže da je to istina, ali napominje: "Imamo nasleđene dugove, tačno - Cvetković je povećao za 8 milijardi, ali Dačić za 4, Vučić za 4..."

Kad pređete granicu da je dug veći od 80 odsto BDP, vi zvanično postajete prezadužena zemlja, i drugačije će vas gledati kreditori, malo drugačije će vam obračunavati kamate, ističe.

Beta 
Foto: Beta

Kaže da je plata od 500 evra, koju je obećavao premijer za 2018. godinu, realna za minimun 7 ili 8 godina. "Ako sprovodite reforme, vama plata ne može brže da raste od BDP", objašnjava.

O stranim investicijama: Ne dajte im živ novac koji nemamo

Komentarišući Vučićeve najave o novim investicijama i subvencijama, kaže da ga to i plaši.

"Mi plaćamo strane investitire i plaćamo im subvencije iz budžeta u kom imamo minus... I plaćamo multinacionalnim kompanijama od kojih neke imaju godišnji promet veći od BDP naše države", kaže Ćulibrk.

On navodi da se daju subvencije, a da nije urađeno ništa da se privuku investitori.

Kažite mu - pet godina ne plaćate porez na dobit, i dobiće isto kao da ste mu dali 10.000 evra (po radniku), predlaže urednik NIN-a. Plati porez na plate, na doprinose, ostalo nosi, država ne gubi, dodaje. "Nemojte da im dajete živ novac koji nemate", poručuje Ćulibrk, dodajući da se mi zadužujemo i plaćamo kamatu, i da ne "pije vodu" priča vlasti da i drugi daju subvencije.

Ovako mi dajemo keš, a u mnogim od tih kompanija koje su dobile po 10.000 evra subvencija, plata zaposlenog je 160 evra. "Ljudi izgubiše oči za platu od 160 evra", naglašava.

Kaže da ga plaši to što je premijer rekao da bi voleo da udvostruči investicije.

Upitan da li bi Srbija mogla da završi kao Grčka, Ćulibrk je zaključio: "Na sreću nećemo doći u situaciju Grčke, jer nam niko neće dati taj novac".

"SNS je izgubio 38 mandata, to se ne može nazvati uspehom"

On smatra da je stanje prilično haotično, od nedelje naveče, kad su stigli prvi rezultati. "Bilo je potpuno sumanuto, pogovoto kad su počeli da stižu rezultati iz Vojvodine... CeSid je uveo najveću konfuziju", smatra Ćulibrk.

Kako kaže, jedinicu mogu da dobiju Cesid i RIK, nulu može da dobije PIK koji se nije oglašavao ceo dan. "Kesić je dobro to opisao - 1+1 jednako je jedan iz matematike", dodao je.

On dodaje da su i 2012. održavani predsednički, parlamentarni i lokalni izbori i da se nikad nije toliko čekalo sa podacima.

Još je čudnije što je OEBS u ponedeljak saopštio da su izbori bili fer i korektni, da nije bilo neregularnosti, i odjednom haos, dodaje Ćulibrk. Dodaje i da je RIK najpre javio da ima samo dva prigovora.

On ocenjuje da je ovo ključni momenat za ljude u strankama da vide šta će da rade u budućnosti, jer se pokazalo da isti ljudi ne mogu da donose različite rezultate.

Thinkstock 
foto: Thinkstock

Ovi izbori nemaju pobednika, dodaje Ćulibrk podsećajući i da su naprednjaci imali 135 mandata, sa SPS-om 202, a sada sami 98. "Mislim da gubitak od 37, 38 mandata SNS ne može nikako da se nazove uspehom... Sada imaju tesnu većinu sa osam koalicionih partnera i trebaće im neko..."

On ocenjuje da je dvotrećinska većina za, na primer, promenu Ustava sada misaona imenica.

Međutim, podseća i da se dve liste klackaju, i da je moguće da tih "njihovih" 26 mandata deli drugima, pa bi SNS u tom slučaju mogao da ode na oko 140.

"Ne postoji koalicija koja nije moguća"U svakom slučaju država je destabilizovana, politička situacija nije normalna, navodi on.

Kaže da zahtev da se proveri glasanje nije pritisak, i da svako od učesnika ima pravo i može to da proveri. Ocenjuje da se u narednih mesec dana ništa neće dešavati - do Skupštine SNS.

Dodaje da ga ne bi čudila ponovna koalicija SPS-SNS, i posle svih prepucavanja.

"Ne postoji koalicija od 2008. godine, koja nije moguća... Nakon što su DS i SPS napravili zajedničku vladu - sve je moguće", naglašava.

Govoreći o koaliciji LDP-SDS-LSV, kaže da se radi o predizbornom "braku iz računa" - da se pređe cenzus, i dodaje da nije to jedna stranka i da je moguće da svako nastavi svojim putem.

Ako uđu u parlament svako će da dobije svoj broj mandata, kaže Ćulibrk i dodaje da je moguće, nakon toga, i da naprave posebne poslaničke grupe.