Uginulu svinju neko je bacio u Vitovnicu, gde pecamo, danima pluta, a došao je samo veterinar da slika, priča žitelj Ranovca
BEOGRAD - Oko 250.000 tona životinjskog otpada nastane godišnje u Srbiji, dok se samo oko 70.000 tona adekvatno preradi. Višak životinjskog otpada završi na divljim deponijama, njivama i u rekama, zbog čega, kako tvrdi doktor veterine Miroslav Stojšić, postoji opasnost po ljude da obole od trihinele, antraksa, pantljičare i velikog broja drugih zaraza, od kojih su neke opasne po život.
- Ako neko baci uginulu ili zaklanu životinju koja je imala trihinelu, onda ptice grabljivice pojedu to meso, koje potom za sat-dva izluče putem izmeta. Tako učaurene larve trihine dospevaju u travu, detelinu, luk, salatu, koju kad pojedu ljudi, zaraze se trihinom iako nisu jeli meso. Postoji opasnost i od antraksa (crnog prišta), koji može brzo da izazove smrt i kod ljudi i kod životinja. Još jednu opasnost predstavlja svinjska bobica, koja, ukoliko je pojede čovek, izaziva pantljičaru - objašnjava Stojšić, ističući da je dugačak spisak bolesti koje su opasne i po životinje i po ljude.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, životinjski otpad se uništava i prerađuje u standardizovanim kafilerijama, koje rade punim kapacitetom. Međutim, nije retkost da građani nailaze na leševe životinja na neadekvatnim javnim površinama, kao što su njive i reke. Ljubiša Barbulović, žitelj sela Ranovac, prosledio je redakciji leš svinje, koju već danima niko neće da odnese iz reke Vitovnice.
- To je opasno jer ovde ljudi dolaze da pecaju. Zvao sam sve nadležne institucije, međutim, niko nije odgovoran. Samo je seoski veterinar došao da pogleda, slikao je i otišao - objašnjava Barbulović.
Koliko je to opasno objašnjava Ivan Karić, predsednik Zelenih Srbije, koji ističe da se životinjski otpad koji završi na divljim deponijama klasifikuje kao veoma opasan otpad.
Podsećamo, Ministarstvo poljoprivrede je u februaru prošle godine usvojilo izmenu i dopunu pravilnika koji reguliše postupanje sa sporednim proizvodima životinjskog porekla. Pravilnikom je ponovo dozvoljeno da se uginula stoka i životinjski otpad spaljuju i zakopavaju na stočnim grobljima i jamama grobnicama. U Ministarstvu, ipak, navode da su u planu dalje unapređenje spalionica.
Potencijal
HRANA ZA KUCE I BIODIZEL
Kako navode Zeleni Srbije, od životinjskog otpada preradom proizvode se veoma korisni hranljivi i energetski proizvodi.
- Od njega može da se proizvodi hrana za kućne ljubimce, biogas, biodizel i kompost. Otpadna krv životinja služi za proizvodnju hemijskog gvožđa - ukazuju Zeleni.