PRSLI: Imovina Bogićevića, Lazarevića, Stupara i Nicovića na dobošu

BEOGRAD - Imovina poznatih srpskih privrednika - Miroslava Bogićevića, nekada člana Forbsove liste bogatih, Đorđija Nicovića, bivšeg zemljoposednika i tekstilnog magnata, kao i Dušana Stupara, čuvenog spoljnotrgovinskog direktora, vredna više od 620 miliona dinara, biće prodata na dobošu u maju i junu, saznaje Kurir. Kad se na ova tri imena doda i sudbina Vojina Lazarevića, nekada glavnog trgovca strujom na Balkanu, kojem banke u Albaniji prodaju imovinu, a glavna kompanija „Rudnap grupa“ je u stečaju, jasno je da deo tajkuna, koji su nekada drmali srpskom ekonomijom, teško proživljava poslednjih nekoliko godina. Zakazane licitacije Đorđije Nicović, nekadašnji vlasnik PIK „Bečeja“ i tri tekstilne fabrike „Prvi maj“, „Niteks“ i „Rudnik“, uskoro će ostati i bez firme „Irva investicije“. To je bila glavna kompanija njegove imperije, koja je počela da se urušava 2008. godine, kad je počela kriza. „Irva investicije“ su u stečaju, a ponude za prodaju imovine - zemlje u Crnoj Gori, akcija Komercijalne i AIK banke i „Paraćinke“, vredne 220 miliona dinara, biće otvorene početkom juna. Dušan Stupar, nekada šef Državne bezbednosti u Beogradu, velikih problema imao je zbog privatizacije pančevačke „Azotare“, pa je čak bio i u pritvoru. Prodaja „Univerzal holdinga“, spoljnotrgovinske kompanije u kojoj je bio direktor od 1997, a čiji je i akcionar, zakazana je na licitaciji 10. maja. Kupci mogu da pazare zgradu od šest spratova u strogom centru Beograda, u Ulici majke Jevrosime, a početna cena je 200 miliona dinara. Bogićević, vlasnik koncerna „Farmakom MB“, već je navikao da mu imovinu krčme poverioci. Ali Rudnik i topionicu „Zajača“ kod Loznice stečajni upravnik ne uspeva da proda više od pola godine. Nova, treća, licitacija će se održati sredinom maja, a zanimljivo je da cena, uprkos neuspešnim prodajama, nije promenjena, i dalje je 200 miliona dinara. Veze bitnije od znanja Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže za Kurir da je neuspeh nekad vodećih privrednika odraz srpskog kapitalizma u kojem se bogatstvo stvara više političkim vezama, a manje znanjem. On ističe da smo svi svedoci da svaka vlast ima svoje tajkune i kako se koja garnitura menja, neki privrednici odlaze, a drugi dolaze. - Velikim privrednicima fali znanje kako se vode krupne kompanije. Politička podrška je važna u njihovom poslovanju, ali da su imali više umeća, održali bi svoje male imperije. Naglo krenu, naglo i završe - navodi on.