Zaposleni u tehničkim i administrativnim službama i službama održavanja tako su ostali bez posla, plate i naknade koja im sleduje u slučaju gubitka radnog mesta.
Oni su poslati na ulicu u sklopu racionalizacije u javnom sektoru, a ponašanje države kao poslodavca može se porediti s bahatim privatnim gazdama, koje takođe ne poštuju prava radnika.
Zagorčan život
U Sindikatu zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti kažu da su im u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) rekli da isplate kasne jer im Ministarstvo finansija, koje vodi ministar Dušan Vujović, još uvek nije prebacilo novac.
U januaru i februaru bez posla je ostalo oko 2.100 nemedicinskih radnika, ali je manje od polovine njih dobilo otpremnine i novčane naknade, u zavisnosti od toga da li su dobili otkaz jer su proglašeni viškom ili su ga sami dali, odnosno pristali su na sporazumni raskid ugovora o radu.
Gubitak radnog mesta je za sve njih bio veliki udarac, a s obzirom da je većina radila za bedne plate - čistačice su u proseku imale oko 20.000 dinara - kašnjenje otpremnina im je zagorčalo život.
Miloš Petrović iz Novog Sada radio je na održavanju u jednoj zdravstvenoj ustanovi 30 godina. Kaže da je bez posla ostalo 13 njegovih kolega, neki u januaru, neki u februaru. Ovi koji su otišli u januaru pare su dobili početkom marta, posle dva meseca, a on, kao i ostali, još ništa.
- Odnos prema nama je bio katastrofalan, kao da smo smeće. Oterali su nas za dva dana, rešenja su napisana brzinski, a sada nas zavlače. U RFZO kažu „pitajte ministarstvo“, a tamo nemaju pojma - priča Petrović, i dodaje da bi trebalo da dobije 6.000 do 7.000 evra.
Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, potvrdio je za Kurir da nisu isplaćene sve otpremnine i novčane naknade, kao i da su novac dobili oni koji su bez posla ostali do kraja januara. I njima je isplata kasnila dva meseca, a dodaje on, i za ostale je kašnjenje isto.
Ogromni problemi
Savić navodi da je manje od polovine od ukupnog otpuštenih radnika, kojih je 2.100, isplaćeno, a objašnjenje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je da je glavni krivac za ovu situaciju Vujevićevo Ministarstvo finansija, koje je trebalo da do sada prebaci tražene iznose za naknade i otpremnine.
- Ti ljudi su stvarno u ogromnim problemima. Prestali su da rade pre dva meseca, a nisu dobili otpremnine. Zakonski rok za isplatu je 30 dana, pa bivši zaposleni moraju da tuže državu da im nadoknadi štetu. Da je zaposleni prekršio zakon, bio bi momentalno kažnjen, a kad država to radi, nikom ništa - poručio je prvi čovek Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.
RFZO
OČEKUJEMO PARE POČETKOM APRILA
Dušan Vujović, ministar finansija, juče nije imao komentar, a posle sedam dana čekanja Kurir je dobio odgovore Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) u kojima se navodi da je zdravstvenim ustanovama prebačen novac za otpremnine 10. marta, a 22. marta deo novčanih naknada.
- Preostali deo za naknade biće isplaćen u narednom periodu, po obezbeđenju finansijskih sredstava - očekujemo početkom aprila - dodali su u RFZO.
Na dodatna pitanja o broju isplaćenih otpremnina i naknada, kao i broju bivših zaposlenih koji još čekaju novac, odgovora nije bilo.
Maksimalan broj zaposlenih
VIŠAK ZA 2016. GODINU SE NE ZNA
Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, kaže da država treba tek da odredi koliki je maksimalan broj zaposlenih u zdravstvu za 2016, pa će se na osnovu toga znati koliko ih je višak među nemedicinskih osobljem, jer medicinskog ima manje nego što je potrebno. - Postoji ideja da višak bude premešten u nove firme koje bi radile poslove za zdravstvene ustanove, ali taj model nije se pokazao dobrim na Zapadu, troškovi nisu smanjeni, a smrtnost pacijenata je povećana - navodi on.