Ovo je druga razrađena šema na kojoj ova takozvana berzanska mafija, a koju čini od 20 do 30 fizičkih i pravnih lica, u sprezi s pojedinim advokatima, brokerima, notarima i sudijama zarađuje milione evra.
Razrađena šema
Prvi model, koji je juče razotkrio Kurir, jeste korišćenje statusa manjinskih akcionara da bi se ucenjivali i reketirali vlasnici firmi i tako opet ostvarili ogromni prihodi, pa je jedna firma bila prinuđena da im isplati oko 13 miliona evra.
I kod ove druge mahinacije koristi se nedorečenost propisa koji omogućavaju da se akcije neke firme stave kao zaloga na ime nekog duga, što znači da one ne mogu da budu prinudno otkupljene. Takozvani prinudni otkup koriste vlasnici firme kad u rukama imaju više od 90 odsto akcija kako bi ostvarili potpunu kontrolu i preuzeli sve akcije do 100 odsto, pristali na to mali akcionari ili ne.
- Članovi ove organizovane grupe stupaju na scenu kad primete da neko namerava da obavi prinudni otkup akcija. Kupuju određeni broj deonica i odmah stavljaju zalog na osnovu fiktivnih ugovora. Kao, duguju nekome novac, pa su morali da založe akcije kao garant da će vratiti dug. U stvari nema nikakvog duga, već su s nekim svojim napravili fiktivni ugovor. Vlasnik firme je tad prinuđen da pregovara s ovom berzanskom mafijom koja ga ucenjuje i reketira da bi skinula zalog i prodala mu akcije - kaže sagovornik Kurira.
Krivično delo
Da bi ova organizovana grupa upisala zalogu, potrebna im je pomoć brokera i notara jer je ipak reč o fiktivnom ugovoru, što je krivično delo, pa mnogi brokeri i notari ne pristaju na ovu vrstu transakcije. Ali upis zaloge nije nezakonit i zna da bude sasvim opravdan, a vrlo teško je dokazati da je postojao fiktivni ugovor. Da se zaloge upisuju na osnovu fiktivnih ugovora dokaz je njihovo drastično povećanje od trenutka kad većinski vlasnik stekne više od 90 odsto akcija do trenutka kad započne prinudni otkup, što je kratak period. Kod jedne firme je broj zaloga povećan sa 15 na čak 82.
- Ako vlasnik i neko od manjinskih akcionara stigne na sud, ova organizovana grupa, opet, ima razrađenu šemu. Svi ovakvi sporovi, što je čudno, završavaju u sudu u Novom Sadu, pa postoji sumnja da su i pojedine sudije u dilu s berzanskom mafijom - kaže sagovornik Kurira.
Crvena groznica
Komisija za hartije od vrednosti za Kurir je potvrdila da je upoznata s tim da se pre prinudnog otkupa naglo povećava broj zaloge, kojima se u nekim slučajevima obezbeđuju potraživanja koja nemaju ni rok dospeća, a neretko su to potraživanja prema članovima porodice zalogodavca. „Komisija nema nadležnost da utvrdi da li upisu zaloge prethodi simulovan posao, to radi sudska vlast“, ističu u komisiji.
Centralni registar
PROMENE ZBOG ZLOUPOTREBA
Da je bilo zloupotreba s upisom zaloge na akcije, potvrdila je i odluka Centralnog registra od prošlog petka da omogući prinudni otkup akcija na kojima je stavljena zaloga. Odluka je doneta uz saglasnost Ministarstva privrede i Komisije za hartije od vrednosti. U Registru su za Kurir potvrdili da su izmenili pravila poslovanja, ali ne i zašto su to uradili i da li će promeniti i propise koji omogućavaju vlasnicima sa više od 90 odsto akcija da po nerealnim cenama prinudno otkupljuju deonice. Odgovore na ova pitanja nisu imali ni u ministarstvu.
Kovanje zavere
MAFIJAŠI SE ORGANIZUJU NA FORUMIMA
Cela procedura upisa zaloga preko fiktivnog ugovora do detalja je opisana na pojedinim forumima, kao što su onlajn pričaonice gde razgovaraju i vlasnici akcija. Na jednom od njih su forumaši otišli tako daleko da je jedan od njih rekao da treba smanjiti priču na javnom forumu da ne ode u ilegalu, a drugi je dodao da je najbolje da se obrišu komentari u kojima se pominje zaloga jer bi to loše izgledalo na sudu.
Branislav Jorgić
PREVARE MOGUĆE ZBOG LOŠEG ZAKONA
Više firmi i brokera potvrdilo je za Kurir da postoji zloupotreba zaloga na akcije, ali nisu hteli da to javno kažu. Branislav Jorgić, vlasnik „Jorgić brokera“, kaže da je suština u lošim propisima:
- Vlasnik koji dostigne 90 odsto akcija može prinudno da otkupi akcije po ceni koja nije realna, što znači da su ti akcionari oštećeni. S druge strane, zaloge na akcije se upisuju i preko fiktivnih ugovora. Obe stvari su loše, ali su po propisima, pa bi ih trebalo promeniti. Takođe, svako ko sumnja da je prevaren treba da podnese prijavu, da se sud izjasni i ako ima krivih, da se kazne. Paušalne optužbe nanose štetu svima.