ZARADITE NA DEVIZNIM DEPOZITIMA: Umesto u evrima, štedite u državnim obveznicama!

BEOGRAD - Ako ne želite da banke olako zarade na vašem novcu, odnosno deviznoj štednji, kupite državne obveznice i učetvorostručite zaradu. Kamata na štednju u evrima je oko jedan odsto, a u državnim obveznicama u evrima oko četiri. To banke sasvim dobro znaju, pa novac koji im građani daju na čuvanje koriste da kupe državne hartije od vrednosti. Odnedavno građani državne zapise mogu kupovati i na Beogradskoj berzi, a ne kao dosad, samo na javnim aukcijama, čime je ovaj vid ulaganja olakšan. Trud se isplati Ipak, građani ga i dalje slabo koriste, jedni jer ne znaju da to mogu, drugi jer je za to potrebno potruditi se malo više - angažovati brokera, a treći jer nemaju dovoljno novca: za dinarske obveznice potrebno je najmanje 50.000 dinara, a za obveznice u evrima 5.000 evra. Međutim, sav trud se isplati. Na štedne uloge u evrima kamata je oko jedan odsto, a na državne zapise u evrima oko četiri odsto, pa je razlika ono što banke stave u džep ako novac građana iskoriste da kupe obveznice koje emituje država. A to mogu da urade i svi građani. Dinarska štednja, na drugoj strani, donosi oko sedam odsto zarade, a državne obveznice i do osam, što znači da je zarada skoro neprimetna. Porez na zaradu Na sve to, porez na zaradu od trgovine državnim obveznicama ne postoji, kao i kod štednje u dinarima, ali je kod štednje u evrima 15 odsto. Skoro svakog meseca održavaju se aukcije državnih hartija s različitim rokom dospeća - od onih kratkoročnih, do 12 meseci, pa do onih dugoročnijih, od jedne, dve, tri, pet, sedam ili deset godina. Kupci su u velikoj meri domaće i manjim delom inostrane banke, dok građani čine nepunih dva odsto, što je zanemarljivo.

Visina prinosa

Miroslav Radaković, izvršni direktor „Sinteza invest grupe“, kaže za Kurir da je, kad je reč o štednji, svakako najprofitabilnije i najjeftinije da građani preko svog brokera direktno kupe obveznice od države, čime se izbegava situacija da banka kao posrednik uzima veliki deo prinosa, imajući u vidu razlike u prinosima. Međutim, dodaje on, uprkos atraktivnoj visini prinosa na državne obveznice, njihov promet na Beogradskoj berzi je vrlo nizak. - Banke tek ponekad istrguju između sebe neki veliki iznosi od nekoliko miliona evra i to je sve. Slaba zainteresovanost građana je najverovatnije posledica needukovanosti, veće rizičnost naše zemlje kao izdavaoca, lošeg istorijskog iskustva u dužničkim odnosima s bankama i državom, ali i nedostatak alternative - ističe on.