Iako je od početka godine akciza na naftne derivate viša, gorivo na domaćem naftnom tržištu nije poskupelo, a ovih dana je cena čak i niža. Naime, gorivo je pojeftinilo pa je litar bezolovnog benzina, kao i dizela oko 127 dinara. Dakle, povećanje akcize – na benzin 2,5 dinara, a na dizel-gorivo četiri dinara – nije se osetilo na benzinskim pumpama, a razlog je pad cene sirove nafte na svetskim berzama.
Naime, početkom ove godine barel nafte bio je gotovo deset dolara skuplji nego prethodne nedelje: početkom godine barel „brenta” koštao oko 40 dolara, a krajem prošle nedelje cena se spustila i do oko 28 dolara. Krajem ove nedelje barel „brenta” prodavao se za oko 30,80 dolara, a sada je ta količina iznad 32 dolara.
Dakle, cene nafte veoma se često menja i ide malo naviše pa malo naniže, i to se na svim lokalnim tržištima relativno brzo oseti. Da li će se na našem tržištu ubrzo osetiti to povećanje cene sirove nafte videće se uskoro, ali je izvesno da su sada važeće cene goriva u Srbiji, a pre svega dizela, više nego u mnogim državama u okruženju, ali i u Evropi. Zbog toga mnogi vozači, posebno one koji su u blizini Bosne i Hercegovine i Makedonije, gde je gorivo najjeftinije, odlaze na benzinske pumpe u tim zemljama na napune rezervoare, a sve je više i prodavaca goriva koji to čine van benzinskih pumpi.
Razlika u ceni nešto je manja kada je reč o bezolovnom benzinu jer je u Srbiji litar oko 1,04 evro. Više nego u našoj zemlji to gorivo plaćaju vozači u Crnoj Gori i Češkoj – oko 1,06, evro, Hrvatskoj – 1,10, Rumuniji – 1,13, ali je skuplje kupiti ga u Srbiji nego u BiH, gde litar košta 0,92 evra, Makedoniji i Bugarskoj gde je oko jednog evra, Mađarskoj – 1,02, Poljskoj oko 0,95 evra... Iako su razlike u ceni manje, opet se može dosta uštedeti kupovinom 40 litara tog goriva u BiH, gde je cena najpovoljnija, pošto je u Srbiji za tu količinu potrebno izdvojiti 41,6 evro, a u BiH 36,8.
Naravno, u mnogim zemaljama gorivo je skuplje nego u Srbiji pa je tako u Norveškoj litar benzina 1,38 evro, a dizel-goriva 1,26, u Finskoj 1,35 i 1,16, Holandiji 1,53 i 1,15, Velikoj Britaniji 1,36 i 1,40, Italiji oko 1,50, odnosno oko 1,33 evro... Ipak, nema nikakve sumnje da stanovnici tih država imaju daleko viši standard nego građani Srbije i da im je mnogo lakše da napune rezervoar svog automobila. Prosečne zarade u tim zemljama nekoliko puta su više od prosečne zarade stanovnika Srbije, a razlika u ceni goriva je najviše pola evra, odnosno oko polovine cene koju plaćaju vozači u Srbiji.
Od svakog litra 60 odsto slije se u budžet
Cena litra goriva sadrži u sebi nekoliko bitnih stavki. Tu su prosečna kompanijska cena, potom naknada za obavezne rezerve od 2,60 dinara po litru, akciza (na benzin 52,50 dinara, a dizel 54) i porez na dodatu vrednost od 20 odsto, koji se obračunava na kraju, odnosno kad se svi drugi troškovi saberu. Tako je deo koji se sliva u budžet oko 60 odsto cene svakog litra benzina i dizela.