S druge strane, domaći stručnjaci ne veruju da nam sledi scenario gori od 2008. godine, ali da se u pogledu oročene štednje građani možda ipak odluče za dinarske ili dolarske depozite.
Opasni krediti
- Prodajte sve osim kvalitetnih obveznica. Reč je o povratku kapitala, a ne o vraćanju na kapital - ocenio je tim banke. Analitičari RBS ocenjuju da se tržišta ponašaju isto kao pred krizu 2008, da je Kina pokrenula veliku lavinu svojim korekcijama i da gomila dug neverovatnom brzinom.
- Akcije i krediti postali su vrlo opasni, a mi smo u poslednje dve godine tek počeli da se oporavljamo - kaže Endru Roberts, glavni analitičar banke.
On upozorava da se svetska trgovina i obim kredita smanjuju, što je „loš koktel za korporativne bilanse i zarade po akcijama“. Predviđa da će evropske akcije i akcije na Vol stritu pasti za 10-20 odsto ove godine, a londonski indeksi još i niže.
- Svi koji ulažu u naftne i rudarske kompanije i misle da je dobit od njih zagarantovana otkriće da to uopšte nije tako sigurno ulaganje - rekao je Roberts.
- Nafta će pasti na oko 26 dolara po barelu, da bi u nekom trenutku dostigla nivo od 16 dolara. Naše prognoze su da se to neće desiti ove godine, ali nije ni tako daleko. Cena nafte padaće s padom globalne tražnje i neće imati gde da se skladište zalihe - zaključuje Roberts i dodaje da će se rizici koji su do sada pogađali tržišta pojačati u 2016.
Nenad Gujaničić iz Vajz brokera saglasan je da na globalnom nivou deluju nepovoljni faktori - usporavanje kineske ekonomije, dramatičan pad cene sirove nafte i rast kamata u Americi, ali da uprkos tome zasad „ne postoje toliki izgledi da bi mogla da se pojavi kriza velikih razmera kao 2008“.
- Kriza većih razmera svakako bi negativno uticala na Srbiju i zasad je izvesno da će rast kamata na globalnom nivou povećati naš dug, te ćemo teže servisirati naše obaveze - ističe on.
Gujaničić napominje da je za naše građane najveći problem ipak u domaćoj ekonomiji, koja beleži najniže stope rasta u regionu.
- Eventualno usporavanje globalne ekonomije značiće još manju verovatnoću za višim stopama rasta. Što se tiče investiranja, građani bi trebalo da se rukovode nivoom rizika koji su spremni da podnesu i da u skladu s tim odaberu investiciju - štednja, obveznice, akcije - zaključio je on.
Zarada na štednji
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenila je krajem prošle godine da štednja u dinarima donosi najveću zaradu, kao i da su s makroekonomskog stanovišta štedni ulozi stanovništva i privrede izvor investicija i privrednog rasta.
Udruženje banaka Srbije
PORASTAO BROJ KREDITA, PAO PROCENAT LOŠIH
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić poručio je juče da su konačno, nakon dužeg vremena, primetni prvi dobri signali kad je reč o kreditnoj aktivnosti, pa je ukupan iznos kredita na kraju 2015. u porastu od 1,3 odsto u odnosu na kraj 2014. On je poručio i da je, prvi put nakon dužeg vremena, i učešće loših kredita, uključujući i privredu i građane, ispod 20 odsto, odnosno 19,9 odsto. Ukupan nivo kredita na kraju 2015. iznosio je 2.149 milijardi dinara. Ukupna zaduženost građana na kraju 2015. iznosila je 711,3 milijarde dinara, a godinu pre 674,2 milijarde. Opao je nivo kredita preduzetnicima, koji je na kraju prošle godine iznosio 44,7 milijardi, a godinu ranije 59,3 milijarde dinara.