UMIRANJE SRBIJE Evo kako i zašto propada domaća poljoprivreda
U SRPSKIM SELIMA JOŠ SAMO GROBLJA RASTU: Vene 360.000 neženja i devojaka starih pola veka!
Porazno ovdašnji farmer ima 50 godina, nikad nije bio u braku, mehanizacija mu je stara dve decenije, proizvodnjom hrani svega 15 ljudi, a živi u selu bez prodavnice, asfalta, vrtića i škole
> 00:00h
BEOGRAD - Budućnost srpske poljoprivrede nalazi se u rukama neoženjenih domaćina na pragu šeste decenije života, koji obrađuju zemlju traktorima starim više od 20 godina u selima bez prodavnica, asfaltnih puteva, veterinarskih stanica, vrtića i škola. Koliko su srpska sela primamljiva za život, najbolje se vidi u činjenici da 260.000 momaka i 100.000 devojaka koji su se približili 50. godini života nisu uspeli da formiraju porodicu, čime je propuštena prilika za najmanje još pola miliona novih stanovnika na selu. Kad se tome doda da u 200 sela nema nijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, kao i da je 40.000 kuća prazno, a u 1.034 sela ima manje od 100 žitelja, jasno je kakvi su izgledi da se ova ružna slika promeni. Zato i ne čudi podatak da srpski seljak proizvodi hranu za svega 15 ljudi, što je 10 puta manje od njegovog kolege iz Nemačke, koji hrani 152 osobe. Ta porazna statistika temelji se i na činjenici da se u Srbiji od ukupno 4,2 miliona hektara obradivog zemljišta navodnjava svega 40.000 hektara, što je svega 1,2 odsto, za razliku od 17 procenata, koliko je prosek u svetu.
Na selu su ostali uglavnom stari, koji su u sve većoj materijalnoj bedi, pa nije ni čudo - kako ističe Branislav Gulan, član Odbora za selo SANU, koji je nedavno uradio analizu ruralnih predela Srbije - što su „groblja jedine parcele koje se šire po srpskim selima“. - U Srbiji godišnje umre 40.000 ljudi više nego što se rodi. Od toga u Vojvodini, najrazvijenijem delu Srbije, 12.000 ljudi, pa ako se ništa ne učini, preti opasnost da Srbija za koju godinu bude agrarna zemlja, ali bez sela i seljaka. Potrebna je nova agrarna i socijalna reforma koja podrazumeva da zemlju, osim bogatih, dobiju i siromašni za preživljavanje - kaže Gulan.
Naša posla ZAKON O ZADRUGAMA KRČKA SE 15 GODINA Od 2000. godine do danas smenilo se 12 ministara poljoprivrede, koji su radili na 10 verzija nacrta zakona o zadrugama, ali nijedan nije uspeo da bude usvojen. Krajem 2015. urađena je 11. verzija Nacrta zakona o zadrugama. - Prepisana je verzija Predloga zakona iz 2012, u koju nije uvršteno ništa iz javne rasprave. Neshvatljivo je da u budućem predlogu zakona nema zadružne revizije. Nema ni mesta za štedno-kreditne službe, na čemu počiva 750.000 zadruga u svetu, koje čini oko 800 miliona zadrugara - ističe za Kurir Branislav Gulan, član SANU.
DEMOGRAFIJA SRPSKOG SELA 4.709 sela ima u Srbiji 200 sela nema nijednog stanovnika 1.200 sela je u fazi nestajanja 1.034 sela imaju manje od 100 žitelja U 2.832 sela ima više od 500 stanovnika 200 sela je bez ijedne osobe mlađe od 20 godina 50.000 kuća na selu je prazno 150.000 kuća je privremeno nenastanjeno U 86 odsto srpskih sela opada broj stanovnika Samo 12 odsto sela beleži rast stanovnika U 173 škole ide samo po jedan učenik
5.097.000 hektara poljoprivredne površine ima Srbija 4.224.000 hektara iznosi obradiva površina 3.355.859 hektara zemljišta obrađuje se u okviru poljoprivrednih gazdinstava 860.000 hektara obradivog zemljišta se ne obrađuje 40.000 hektara ukupnih obradivih površina navodnjava se, što je svega 1,2 odsto 17 odsto obradivih površina u svetu se navodnjava 20 odsto je manji broj poljoprivrednih gazdinstava nego pre 25 godina Više od 50 odsto stanovništva u zemlji živi na selu