Direktor „Delta agrara“ Ivan Kostić kaže da su nove tehnologije dostupne onoliko koliko su dostupna sredstva za investicije u njih.
- U tom smislu savremene poljoprivredne tehnologije implementiraju najpre veliki agrosistemi koji mogu obezbediti sredstva za investicije iz tekućeg poslovanja a u nekom malom procentu i porodična gazdinstva. Može se reći da su najveći nosioci razvoja poljoprivredne proizvodnje upravo veliki agrosistemi koji u Srbiju donose i primenjuju najsavremenije svetske poljoprivredne tehnologije koje značajno povećavanju i kvalitet i konkurentnost poljoprivrednih proizvoda – objasnio je on.
S druge strane, direktor „Global seed“ Saša Vitošević smatra da mala gazdinstva nemaju dovoljno mogućnosti da koriste nove tehnologije i znanja.
- Evidentno je da su savremene tehnologije danas dostupne svim poljoprivrednim proizvođačima ali se postavlja pitanje motiva da one budu korišćenje. U poslednjoj deceniji u Srbiji su se pored poljoprivrednih kompanija razvila ozbiljna komercijalna gazdinstva koja primenjuju vrlo savremene tehnologije i imaju pristup svim inovacijama. Na žalost mala gazdinstva i male porodične farme nisu u mogućnosti a i nemaju motiv da unaprede svoja znanja – kaže on.
Međutim, stručnjaci različito vide načine kako bi se moglo povećati korišćenje novih tehnologija u poljoprivredi. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić smatra da je rešenje u zadrugama.
- Da bi moderne tehnologije bile primenjive i na većem broju ekonomski slabijih porodičnih gazdinstava, koja raspolažu sa značajnim proizvodnim ali usitnjenim resursima, neophodno je njihovo udruživanje u zadruge ili druge oblike organizovanja, kako bi ekonomičnije nabavljali repromaterijal, zajednički koristili poljoprivrednu mehanizaciju, skladišta i preradne kapacitete pod jednom zajedničkom robnom markom – uveren je Ševarlić.
S druge strane, Ivan Kostić veruje da će se situacija mnogo više popraviti kada se budu otvorili fondovi EU, a da su subvencije koje sada dobijaju od države jako simbolične.
- Dostupnost novih tehnologija će se znatno povećati onog momenta kada se budu otvorili pretpristupni fondovi EU koji će dati mogućnost poljoprivrednim gazdinstvima da povrate značajan deo uloženih sredstava u nove savremene tehnologije, u intenzivne proizvodnje, skladišne kapacitete, savremene farme. Dok fondovi EU ne postanu dostupni, poljoprivrednicima u Srbiji predstoji veliki rad na izradi projekata kojima će moći da konkurišu za bespovratna sredstva – kaže on.
Na kraju, Saša Vitošević smatra da bi i država trebalo da pomogne malih gazdinstvima.
- Uloga države i agrarne politike je da merama podrške prepozna koja od tih gazdinstava imaju potencijal da postanu komercijalna a koja moraju biti svrstana u nekomercijalna i biti predmet socijalne politike. Gazdinstva koja imaju potencijal moraju biti predmet organizovane edukacije od strane savetodavnih službi i investicione podrške sa strane države ali to na žalost nije slučaj – kaže on.
Iz odgovora stručnjaka čini se da što se tiče modernih znanja u poljoprivredi, stručne institucije kao da ih „čuvaju“ za sebe pa se sve više znanja „uvozimo“. Vitošević kaže da Srbija ima četiri poljoprivredna fakulteta, 26 naučnih instituta, 34 državnih savetodavnih stanica ali na žalost to znanje koje postoji u ovim institucijama nije dostupno svim poljoprivrednicima a naročito malim gazdinstvima.
- Sa druge strane činjenica je da poljoprivredne kompanije naročito iz oblasti voćarstva i stočarstva znanja kupuju u inostranstvu što govori da naši naučnici i stručnjaci nemaju dovoljno znanja koje je primenjivo u ovim oblastima – kaže on.
Profesor Ševarlić tvrdi da informacija ima ali da teško dolaze do paora.
- Postoje dostupne informacije ali transfer znanja zaostaje, posebno na manjim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima. Zato je neophodno kadrovski i materijalno osposobiti poljoprivrednu savetodavnu službu, koja je danas kadrovski prepolovljena u odnosu na devedesete godine – smatra Ševarlić.
I dok se ne obnovi kadrovska služba, Ivan Kostić kaže da je jedan od načina da se farmeri udružuju sa velikim agrosistemima.
- Utom slučaju je farmerima omogućen direktan transfer znanja koje je već primenjeno u velikim agrosistemima i koje je dalo izuzetne proizvodne rezultate. Ovaj način udruživanja pored prenosa znanja farmerima omogućava i sigurno tržište a farmeri se u tom slučaju potpuno posvećuju svojoj proizvodnji kako bi proizveli poljoprivredni proizvod koji odgovara svih zahtevima tržišta – zaključio je on.
Srbija ima gazdinstva na evropskom nivou
Saša Vitošević izjavio je da Srbija nema puno gazdinstava koja koriste nove tehnologije, ali da ipak imamo jedan broj njih koji su na evropskom nivou.
- Statistički posmatrano stojimo vrlo loše jer su savremene tehnologije implementirane na malom broju gazdinstava ali sa druge strane imate srednjih i većih gazdinstava koja se mogu slobodno porediti sa evropskim standardima i koja se mogu pohvaliti vrlo dobrim proizvodnim rezultatima. Takođe treba napomenuti da primena novih tehnologija nije samo znanje već i savremena oprema i mehanizacija a opšte je poznata činjenica da se podrška investicijama u Srbiji ne može porediti sa visinom podsticaja u Evropi što je vrlo limitirajući faktor za dalji razvoj poljoprivrede Srbije – objasnio je Vitošević.
Da li je poljoprivreda šansa Srbije?
Magazini Newsweek i National geographic organizuju 15. decembra konferenciju “Da li je poljoprivreda šansa Srbije” u hotelu Crowne Plaza, a koja počinje u 11 časova. Na konferenciji će biti reči o investicijama u poljoprivredi, dostupnosti novih tehnologija, politici subvencija, strategiji u agraru i udruživanju poljoprivednih proizvođača. Učesnici će biti Saša Vitošević (Global Seed), Ivan Kostić (Delta agrar), Miladin Ševarlić (Društvo agrarnih ekonomista), Radovan Pejanović (Vojvođanski klaster organske poljoprivrede), Nikola Vujačić (Victoria group).