DRŽAVU ČEKA DUG OD 2,7 MILIJARDI EVRA: Društvene firme fatalne po budžet!

Strateška preduzeća, njih 17 koje je Vlada Srbije zaštitila od stečaja, tempirana su bomba za reforme ukoliko ne budu prodata do maja sledeće godine

BEOGRAD - Ukoliko država ne uspe da proda 17 strateških firmi do maja sledeće godine, mogao bi da se pojavi novi trošak od oko 2,7 milijardi evra, koji bi potopio sve napore fiskalne konsolidacije. Međutim, čak i ako Vlada uspe da im nađe kupca, postoji opasnost dodatnih rashoda, od oko 700 miliona evra.

Kako bi fiskalna konsolidacija bila uspešna, država se obavezala da smanji manjak u budžetu, i zasad joj dobro ide, ali mogli bi da se pojave nepredviđeni rashodi. Da su ova preduzeća tempirana bomba, ukazao je i Toni Verhejen, šef Svetske banke u Srbiji.
- Jedan od najvećih rizika za Srbiju jeste 17 neprivatizovanih preduzeća, koja bi, u slučaju da njihova situacija ostane nerešena, gurnula zemlju u dubok deficit - navodi on i upozorava da tada našoj zemlji ne bi ništa značilo ni da reši problem preostalih 500 javnih preduzeća.

Vlada Srbije se prilikom nedavne posete delegacije Međunarodnog monetarnog fonda obavezala da će do kraja godine rešiti problem sedam od 17 firmi, što znači da će ih prodati ili oterati u stečaj. Izvesno je da je među ovih sedam preduzeća „Prva petoletka“ iz Trstenika, ali ne zna se koja su preostalih šest, jer, kako je izjavio Verhejen, Vlada to nije rekla ni Svetskoj banci.

U Fiskalnom savetu kažu da je pronalaženje kupaca za ovih 17 firmi puno izazova, a čak i pozitivan ishod može doneti nove fiskalne troškove ukoliko država preuzme komercijalne obaveze preduzeća, od oko 700 miliona evra, kao u slučaju bivšeg „Jata“, što je vrlo verovatno jer kupci neće želeti da plaćaju stare dugove.

Ali veći problem su državna potraživanja od oko dve milijarde evra.
- U slučaju da ove firme ne budu prodate do 31. maja 2016, do kad im je produžena zaštita, država bi imala nove fiskalne troškove, koji bi tada mogli postati i direktni, što javne finansije ne bi mogle da podnesu. Naime, postoje indicije da bi izmene Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza, koje aranžman s MMF obuhvata, mogle da predvide da u slučaju neplaćanja dospele obaveze državnih firmi, kako prema privatnim, tako i prema državnim poveriocima, budu plaćene iz budžeta - navode u Savetu.