Kostolac uči od Vatenfala

KOSTOLAC - Nemački stručnjaci iz rudokopa Vatenfal pomažu Kostolcu da racionalnije posluje, a grupa radnika Kostolca bila je na obuci u nemačkim rudnicima. Proizvodnja uglja i rad termoelektrana u Kostolcu može znatno da se unapredi, tvrde nemački stručnjaci.

Uporedo sa započetim investicijama, u Kostolačkim termoelektranama i rudnicima rade na smanjenju troškova. U tome im pomaže jedna od najboljih evropskih kompanija Vatenfal, koja u Nemačkoj ima skorio istu proizvodnju uglja, ali radi mnogo efikasnije.

Površinski kop Jenšvald, jedan je od pet rudnika u okolini grada Kotbusa, nedaleko od Berlina. Radnici Kostolca, uključeni u dve smene, sa nemačkim kolegama prošli su čitav proces proizvodnje.

"Mislim da je dobro da sve vide, praktično se uključe u proces rada i dobiju informacije, ponešto novo nauče kako se to ovde radi, pa da, ako to mogu, primene u svom rudniku", kaže Tomas Zur iz Vatenfala.

Ugalj ima istu kalorijsku vrednost kao kostolački, a tehnologija proizvodnje je slična. Međutim, razlike su brzo uočene.

"Isti je bager samo je razlika u koficama - ovde su zatvorene, a kod nas su kofice sa lancima. Ovde je prednost to što ove zatvorene kofice imaju povećanu zapreminu tako da samim tim bager ima veći kapacitet otkopavanja", kaže Aleksandar Pantić iz kostolačkih rudnika.

"Oni kopaju u mnogo boljim uslovima nego mi. Odvodnjavanje im je na jako visokom nivou tako da imaju suve etaže, što kod nas nije slučaj", kaže Srđan Milošević iz Kostolca.

Specifičnost proizvodnje u Nemačkoj je i to da se ne prave zalihe, ni u termoelektrani, ni u rudniku. Na deponijama uglja ima tek za 24 sata. Kod nas se zalihe prave za najmanje mesec dana.

Za zalihama nema potrebe, jer je način održavanja mašina unapređen, pa kvarova i zastoja proizvodnje gotovo da nema. Ono što svakako treba primeniti jeste i organizacija rada i regulisan sistem odvodnjavanja podzemnih voda, što je na našim kopovima osnovni problem.

U Kostolacu kažu da im upravo treba to iskustvo nemačkog kopa. "Sve to za posledicu treba da ima više proizvedenog uglja i otkrivke uz manje finansijskih sredstava, što je osnovni cilj projekta. Projekat je veoma složen", kaže Dragan Jovanović, generalni direktor Termoelektrana i kopova Kostolac.

Nemački partner je već boravio u Srbiji. U poređenju sa njihovim kopom naš rudnik ima prednosti koje nisu iskorišćene. U Jenšvildu kopaju 10 kubnih metara jalovine da bi dobili tonu uglja, u Kostolcu je odnos četiri prema jedan.

"Ono što smo videli je da je u proteklih 10 godina dosta urađeno, ali moglo bi mnogo više da se poboljša, kako bi se troškovi smanjili. Kop Drmno mogao bi da bude vodeći kop na Balkanu", kaže Hans Urlih iz Vatenfala.

U Vatenfalu najavljuju nastavak razmene iskustava kroz radionice i u Srbiji i u Nemačkoj. Formirane su radne grupe za sve delove procesa rada. Efekte smanjenja troškova kroz ovaj projekat saradnje u Kostolcu očekuju već za tri godine.