NIŠTA NISMO NAUČILI OD NAŠIH STARIH: Bre, Srbi, ni drva ne znate da založite!

BEOGRAD - Ko tokom jeseni i zime loži suvo drvo, kupljeno u aprilu, potrošiće ga 20 odsto manje i uštedeti u proseku oko 7.000 dinara nego da je koristio ogrev koji je sirov. Ipak, da efikasno loži drvo u Srbiji zna tek jedan odsto građana od oko milion domaćinstava koji se na ovaj način greju, a što je 40 odsto ukupnog broja domova. To je pokazalo istraživanje Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) u okviru programa ‚‘Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji‘‘. Rezultati su razlog što žele da informišu građane kako da efikasno koriste drvo, smanje troškove i umanje uticaj na životnu sredinu. Velika potrošnja Da malo koji Srbin zna efikasno da koristi ogrev, potvrđuje i podatak da potrošimo 2,5 puta više drveta u odnosu na zagrejanu površinu u poređenju sa zemljama EU. Ovo ne čudi profesora Branka Glavonjića sa Šumarskog fakulteta, koji za Kurir pojašnjava da efikasno loženje podrazumeva više stvari, od vremena nabavke, preko skladištenja, do loženja vatre. - Glavni razlog neefikasne upotrebe jeste tradicionalni pristup domaćinstava da nabavljaju ogrevno drvo u avgustu, septembru i oktobru, kad se završe priprema dece za školu i zimnica. Veoma mali broj to radi na kraju grejne sezone, ali ko to jednom uradi, stalno radi, jer manje drveta potroši i bolje se ogreje - navodi Glavonjić, ekspert za biomasu. Moderne peći On naglašava da građani sa sirovim ogrevom ne samo da više potroše i lošije se ogreju nego i upropaste kotlove i peći zbog vlage u drvetu, pa moraju da kupuju nove. Glavonjić ističe da se u razvijenim državama drvo koristi kao ogrev, ali sve više kao pelet, a zbog modernih peći daje visok stepen iskorišćenja drveta, pa skoro sva proizvedena toplota završi u prostoriji.