Ukoliko Srbija ne bude investirala novac za dostizanje ekoloških standarda, moraće da ograniči rad elektrana prema pravilima EU. Obavezali smo se da ćemo do 2018. smanjiti zagađenje u vidu praškastih materija, sumpornih i azotnih oksida
BEOGRAD - Srbija će u svoje termoelektrane do 2023. godine morati da uloži oko 700 miliona evra ili će domaća proizvodnja struje biti smanjena. Ako ne bude ovih ulaganja u ekologiju, Srbija će morati da ograničava rad elektrana jer tako predviđaju pravila Evropske unije.
Naša zemlja je kao potpisnica ugovora o Energetskoj zajednici (EZ) jugoistočne Evrope bila u obavezi da primeni Direktivu o velikim ložištima EU do kraja 2017, što znači da smanji zagađenje iz termoelektrana, pre svega u vidu praškastih materija, sumpornih i azotnih oksida.
Mnoge članice EZ su se žalile da je ovo kratak rok za velike investicije, pa je krajem 2013. odlučeno da se rok produži do 2023. Srbija, kao i druge zemlje, ima mogućnost da investira u termoelektrane ili da smanji broj radnih sati i to sve mora napisati u Nacionalnom planu za redukciju emisija (NERP). Šta će uraditi biće poznato do kraja godine, jer je to rok da Ministarstvo energetike dostavi NERP Sekretarijatu EZ.
Dragan Jovanović, izvršni direktor EPS za tehničke poslove proizvodnje energije, kaže za Kurir da je namera ove državne kompanije da sačuva sve termoblokove koji su proftabilni i o tome se radi studija. Do kraja godina, dodaje on, biće poznati rezultati.
- Moguće je da se neki blokovi modernizuju, a da nekima rad bude ograničen - ističe on.
Jovanović naglašava da je ova kompanija svesna velikih ulaganja i da će ona biti ugrađena u Strategiju EPS do 2025, ali da ne može da kaže da li je iznos oko 700 miliona evra.
Svota od 700 miliona evra je procena EZ i, prema rečima sagovornik Kurira iz energetskih krugova, nije realna.
- Potrebno je manje oko 350-400 miliona evra - kaže naš sagovornik.
Inače, EPS je sproveo i planira da ostvari niz projekata kojima se smanjuje zagađenje. Ugrađeni su elektrofilteri za praškaste materije u 13 termoblokova, dok su na jednom radovi u toku, smanjena je emisija azotnih oksida na tri bloka, a u narednom periodu biće i na ostalih pet snage veće od 300 MW, i na kraju, smanjivanje sumpornih oksida započeto je u TE „Kostolac B“, dok je na ostalih šest blokova snage veće od 300 MW planirana u narednim godinama.
U Ministarstvu energetike nisu imali komentar povodom usvajanja Nacionalnog plana za redukciju emisija.
Naša zemlja je kao potpisnica ugovora o Energetskoj zajednici (EZ) jugoistočne Evrope bila u obavezi da primeni Direktivu o velikim ložištima EU do kraja 2017, što znači da smanji zagađenje iz termoelektrana, pre svega u vidu praškastih materija, sumpornih i azotnih oksida.
Mnoge članice EZ su se žalile da je ovo kratak rok za velike investicije, pa je krajem 2013. odlučeno da se rok produži do 2023. Srbija, kao i druge zemlje, ima mogućnost da investira u termoelektrane ili da smanji broj radnih sati i to sve mora napisati u Nacionalnom planu za redukciju emisija (NERP). Šta će uraditi biće poznato do kraja godine, jer je to rok da Ministarstvo energetike dostavi NERP Sekretarijatu EZ.
Dragan Jovanović, izvršni direktor EPS za tehničke poslove proizvodnje energije, kaže za Kurir da je namera ove državne kompanije da sačuva sve termoblokove koji su proftabilni i o tome se radi studija. Do kraja godina, dodaje on, biće poznati rezultati.
- Moguće je da se neki blokovi modernizuju, a da nekima rad bude ograničen - ističe on.
Jovanović naglašava da je ova kompanija svesna velikih ulaganja i da će ona biti ugrađena u Strategiju EPS do 2025, ali da ne može da kaže da li je iznos oko 700 miliona evra.
Svota od 700 miliona evra je procena EZ i, prema rečima sagovornik Kurira iz energetskih krugova, nije realna.
- Potrebno je manje oko 350-400 miliona evra - kaže naš sagovornik.
Inače, EPS je sproveo i planira da ostvari niz projekata kojima se smanjuje zagađenje. Ugrađeni su elektrofilteri za praškaste materije u 13 termoblokova, dok su na jednom radovi u toku, smanjena je emisija azotnih oksida na tri bloka, a u narednom periodu biće i na ostalih pet snage veće od 300 MW, i na kraju, smanjivanje sumpornih oksida započeto je u TE „Kostolac B“, dok je na ostalih šest blokova snage veće od 300 MW planirana u narednim godinama.
U Ministarstvu energetike nisu imali komentar povodom usvajanja Nacionalnog plana za redukciju emisija.
Vladimir Janković
GASE NAM ELEKTRANE DA BI PRODALI SVOJU OPREMU I STRUJU
Vladimir Janković, predsednik Centra za promovisanje, razvoj i primenu OIE, kaže za Kurir da propisi u oblasti ekologije moraju da postoje i mi moramo da ih poštujemo. „Ali ideje o isključivanju naših termoelektrana su prvenstveno motivisane povećanjem naše energetske zavisnosti i mogućnošću da strane kompanije profitiraju na prodaji nove opreme i energenata“, smatra on.