OTIMAČINA ZA SRPSKU RAKIJU I OPANAK, JELEK PRODAT ZA 1.000 EVRA: Kurir na EXPO 2015 u Milanu!

MILANO - Miči se, ja sam prvi došao! - vikao je jedan sredovečni Italijan, dok mu je drugi odgovori da je mator da bi stajao u redu za rakiju i da bi mu bolje bilo da ide po čaj!

Sve ovo se dešava, ne u kafani negde u Srbiji, već u našem paviljonu na najvećoj svetskoj univerzalnoj izložbi "Expo" 2015. koji se ove godine održava u Milanu pod nazivom i temom "Nahranimo planetu - energija za život".

Naime, ovde je organizovana promocija starih zanata iz naše zemlje, a Srbi kao dobri domaćini, posetiocima su delili čokanjčice sa rakijom i opanke u minijturnim veličinam. Brzina kojom su se razgrabili, ravna je brzini kojom Italijani eksiraju espreso. Gomila posetilaca nagrnula je u naš paviljon da vidi o čemu se radi i bila je, blago rečeno fascinirana, time šta ovaj skromni paviljon (naš budžet iznosi 800.000 evra, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati za isti dogadaj izdvojili neverovatnih 70 miliona dolara prim. aut.) nudi.

- Najviše se prodaje narodna nošnja iz Šumadije. Komplet košta 300 evra, a nama treba oko 20 dana da je uradimo - priča Milan Marjanović koji se, sa suprugom Marjanom, izradom narodnih nošnji bavi 25 godina. Kaže, ranije su imali još više posla, dok su para imala folklorne grupe, kulturno-umetnicka-društva. Danas...pojedinci najčešće kupuju šumadijske nošnje - sve češće domaćini uoči slava i rodbina pred svadbe. Ipak, od kada je oglasio prodaju preko interneta, kaže da gotovo da ne postiže da napravi koliko im traže. Ipak, to je ručni rad, a za ručni rad treba vremena.

- Nedavno smo prodali jelek od 1.000 evra. I to ženi iz Australije koja nije pitala za cenu. Taj jelek sam radio šest meseci i evo, imam još jedan takav. Ovi, manje zahtevni koštaju 150 evra - objašnjava Milan dok sa suprugom pozira ispred nošnje koju je izradio po ugledu na onu koju je nosio vožd Karadorde. - Evo i ove s kojom se dičio Miloš Obrenovic. Da ne bude da sam ga zapostavio - pokazuje nam Milan nošnju koju je zakačio na zid našeg paviljona u Milanu.

Viši savetnik ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Željko Stojanović kaže da je prezentacij starih zanata organizovana kako bi se oni sačuvali od zaborava i to tako što bi, izlagači, ovde sklopili poslove i uspeli da, svojom jedinstvenom ponudom, privuku strance koji nisu krili oduševljenje našim ćilimima, nošnjama, na staklu islikanim ikonama i opancima. - Najviše ih interesuje šta predstavlja ogromni kameni točak koji se okreće na zidu paviljona. Mislim da smo nekoliko hiljada puta ponovile da je to deo postavke i da predstavlja kameni žrvanj iz Lepenskog vira koji pokazuje prve oblike proizvodnje hrane stare preko 6.000 godine i kojii se koristio za pravljenje brašna. On predstavlja Srbiju kao kolevku civilizacije - govori nam "hostesa" paviljona Marija Jovanović koja je u nošnji i sa poslužavnikom u ruci, posetiocima nudila rakiju. Inace, naš paviljon je pre nekoliko dana posetio 300.000 gost koji je, na poklon dobio suvenire iz Srbije.

Posle predstavljanja starih zanata koje se završava 22. septebra, u našem paviljonu do kraja oktobra kada se završava Expo, očekuje sklapanje sporazuma o prijateljstvu sa gradom Veronom, Dani piva, Promocija lekovitog bilja, sastanci 100 srpskih sa 100 italijanskih preduzetinik i možda najzanimljivija postavka za strance "Putevi Nikole Tesle".

Katarina Aleksić, saradnik za komunikacije srpskog paviljona, kaže da ih posle izložbe starih zanata, kao jedan od najvećih događaja očekuje "Unicredit B2B" na kome će 15. oktobra 10 preduzetnika sa srpske strane i 10 preduzetnika sa italijanske strane organizovati zajednički sastanak na kome će pokušati da prošire i prodube saradnju.

- Expo je odlična platforma za predstavljanje proizvoda iz Srbije, ali i za organizaciju sastanaka sa partnerima iz drugih država. Takođe, Srbiju predstavljamo kao turističku destinaciju - objašnjava Aleksićeva i dodaje da se srpski paviljon može pohvaliti da je jedan od onih koji organizuje najviše događaja. -Na Nacionalnom danu je bilo oko 20.000 poseta. Većina je došla da vidi kulturno-umetnički program i koncert Gorana Bregovića koji se danima prepričavao među kolegama iz okolnih paviljona. Katarina Martić