SFS je privatna kompanija koja se bori na otvorenom tržištu. Država preko privatizacije izlazi iz upravljanja privrednim društvima, pa ne vidim razlog zašto bi vraćala taj proces unazad, ukazao ministar privrede
BEOGRAD - Srpskoj fabrici stakla (SFS) ostala su još dva dana da ispoštuje dogovor s Vladom Srbije i izmiri 950 miliona dinara duga ili bar uplati deo od ovog ogromnog iznosa na ime potraživanja „Elektroprivrede Srbije“ i „Srbijagasa“.
Ministar privrede Željko Sertić demantovao je za Kurir navode da će Vlada Srbije konvertovati dug SFS ulaskom u vlasničku strukturu fabrike. On nije želeo da precizira šta će se desiti posle 15. septembra, kada istekne rok za izmirenje duga SFS, ali je istakao da se rešenje svakako traži.
- Srpska fabrika stakla je danas privatna kompanija koja se bori na otvorenom tržištu. Država preko privatizacije izlazi iz upravljanja privrednim društvima, pa ne vidim razlog zašto bi se vraćala u taj proces. Tržišni mehanizmi su veoma jasni i zakonom definisani - kratko je poručio ministar, čije je ministarstvo prethodno saopštilo da se pokušava pronaći „rešenje kako bi paraćinska staklara nastavila s radom i ispunila je sve obaveze koje ima prema državi kada su u pitanju dugovanja za struju i gas“.
Raskid
„Stav Ministarstva je da svi moraju da poštuju zakone i plaćaju račune“, saopšteno je tada. Kako do konverzije izgleda neće doći, ali ni do izmirenja duga u zakonskom roku, resorna tela Vlade Srbije moraće da naprave novi dogovor sa samom upravom fabrike ili da raskinu ugovor s njenim vlasnikom - bugarskim tajkunom Cvetanom Vasilevim.
U Centru za vladavinu prava, takođe, nisu ubeđeni da će problem SFS biti rešen na isti način kao što je to bilo u slučaju „Simpa“.
- Paradoksalno je da je „Srbijagas“ 2012. prodao 44 odsto akcija SFS bugarskom tajkunu i da tri godine kasnije država ponovo postane suvlasnik tog preduzeća. To proizvodi pravnu nesigurnost i nejednake uslove poslovanja za investitore - ukazuje izvršni direktor Centra Ivan Ninić, inače i nekadašnji savetnik u Ministarstvu privrede. Prema njegovim rečima, rešavanje sudbine SFS zaobilaženjem Vasileva moguće je samo ukoliko njegovo učešće nije nužno prilikom donošenja odluka na skupštini akcionara SFS.
Opravdani rizik
- Zakon je tu veoma jasan, ukoliko konačna odluka o konverziji duga zavisi i od stava firmi Vasileva koje su akcionari SFS, onda je problematično kako će se svaki dogovor o prebijanju duga pravno i operativno sprovesti. Vasilev je indirektno preko svojih firmi akcionar i on uživa sva zakonska prava u pogledu upravljanja i raspolaganja imovinom SFS. Postoji opravdani rizik da, ukoliko ne bude uključen u ovaj dogovor, tuži državi i ne bi bio prvi put da gubimo takve sporove i plaćamo milionske odštete - ukazuje Ninić.
Ministar privrede Željko Sertić demantovao je za Kurir navode da će Vlada Srbije konvertovati dug SFS ulaskom u vlasničku strukturu fabrike. On nije želeo da precizira šta će se desiti posle 15. septembra, kada istekne rok za izmirenje duga SFS, ali je istakao da se rešenje svakako traži.
- Srpska fabrika stakla je danas privatna kompanija koja se bori na otvorenom tržištu. Država preko privatizacije izlazi iz upravljanja privrednim društvima, pa ne vidim razlog zašto bi se vraćala u taj proces. Tržišni mehanizmi su veoma jasni i zakonom definisani - kratko je poručio ministar, čije je ministarstvo prethodno saopštilo da se pokušava pronaći „rešenje kako bi paraćinska staklara nastavila s radom i ispunila je sve obaveze koje ima prema državi kada su u pitanju dugovanja za struju i gas“.
Raskid
„Stav Ministarstva je da svi moraju da poštuju zakone i plaćaju račune“, saopšteno je tada. Kako do konverzije izgleda neće doći, ali ni do izmirenja duga u zakonskom roku, resorna tela Vlade Srbije moraće da naprave novi dogovor sa samom upravom fabrike ili da raskinu ugovor s njenim vlasnikom - bugarskim tajkunom Cvetanom Vasilevim.
U Centru za vladavinu prava, takođe, nisu ubeđeni da će problem SFS biti rešen na isti način kao što je to bilo u slučaju „Simpa“.
- Paradoksalno je da je „Srbijagas“ 2012. prodao 44 odsto akcija SFS bugarskom tajkunu i da tri godine kasnije država ponovo postane suvlasnik tog preduzeća. To proizvodi pravnu nesigurnost i nejednake uslove poslovanja za investitore - ukazuje izvršni direktor Centra Ivan Ninić, inače i nekadašnji savetnik u Ministarstvu privrede. Prema njegovim rečima, rešavanje sudbine SFS zaobilaženjem Vasileva moguće je samo ukoliko njegovo učešće nije nužno prilikom donošenja odluka na skupštini akcionara SFS.
Opravdani rizik
- Zakon je tu veoma jasan, ukoliko konačna odluka o konverziji duga zavisi i od stava firmi Vasileva koje su akcionari SFS, onda je problematično kako će se svaki dogovor o prebijanju duga pravno i operativno sprovesti. Vasilev je indirektno preko svojih firmi akcionar i on uživa sva zakonska prava u pogledu upravljanja i raspolaganja imovinom SFS. Postoji opravdani rizik da, ukoliko ne bude uključen u ovaj dogovor, tuži državi i ne bi bio prvi put da gubimo takve sporove i plaćamo milionske odštete - ukazuje Ninić.
Činjenice
DUGOVI I ULAGANJA
950 miliona dinara iznosi dug SFS za energente
3 miliona evra dug za struju
20 miliona evra dug za gas
850 radnika ima fabrika stakla
U martu 2012. godine „Glas industri“ kupio je Staklaru od „Srbijagasa“ za 35 miliona evra
Broj zaposlenih smanjen je sa 1.650 na 850