BEOGRAD - MMF je pristao da razgovara o većim platama i penzijama, ali ne odustaje niti od jedne od mera na koje se Srbija sporazumom obavezala.
To podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih u 2016. i 2017. za po pet odsto. Srpska strana tvrdi da bi to umanjilo efikasnost uprave, dok Fond na to traži jasne računice kako je moguće umanjiti izdvajanja za plate u javnoj upravi ako se ne smanji broj zaposlenih.
Odgovor, kako su rekli, treba do kraja pregovora da pruže ministarstva finansija i državne uprave.
- Ovi pregovori nisu laki. Nema načina da MMF odustane od dogovorenog umanjenja mase zarada u javnoj upravi. Za ovu godinu je, kako je prezentovano ekspertima Fonda, već napravljen plan za umanjenje uprave za više od 20.000 ljudi, ali slično mora da se uradi i 2017. Za svaku godinu po pet odsto - kaže izvor blizak misiji MMF.
"Misija MMF razumela je da bi insistiranje na smanjenju broja zaposlenih po pet odsto u naredne dve godine dalje urušilo sistem, pa je neophodno pronaći uštede na drugim mestima. Bez reorganizacije, ova treća racionalizacija samo bi napravila štetu, kao i prethodne dve", objašnjava Udovički. Ona je više puta ukazivala na to da problem javne uprave nije toliko u broju koliko u lošoj strukturi zaposlenih i manjku kadra.
Osim toga, u MMF ne vide napredak ni u privatizaciji društvenih firmi. Nema, podsećaju, ni planiranog rešenja za Petrohemiju, dok se, obavestio ih je premijer, naziru neka za Azotaru i MSK.
"Članovi Misije podsetili su i na dogovor da se do kraja meseca spoje SIEPA i Nacionalna agencija za regionalni razvoj, kao i da se ne nazire spajanje Puteva i Koridora. U kontekstu priprema za budžet za narednu godinu, Fond nadležne podseća i na dogovor da se racionalizuju planovi za promociju investicija, a posebno Fonda za razvoj, ali i očekuju da će do kraja godine biti spojene i SIEPA i Agencija za osiguranje depozita", objašnjava izvor.
Ekonomista Milojko Arsić podseća da je Vlada u fiskalnoj strategiji i sporazumu sa MMF predvidela da se troškovi rada zaposlenih u državnom sektoru smanje sa 12 na osam odsto BDP u naredne tri godine, prenosi Blic.
"Ako se rashodi za zaposlene zadrže na preko 10 odsto BDP, biće teško smanjenjivanje fiskalnog deficita u narednim godinama", upozorava Arsić.