SRBIJA IMA ČAK 21 ORGANSKOG MAGARCA: Porast organske proizvodnje!

Pod organskom biljnom proizvodnjom u 2014. bilo je 9.430 ha, a najveći porast imali su uzgajivači krmnog bilja, voća i povrća. U stočarstvu porast tradicionalnog uzgoja primećen je kod goveda i koza, dok smo i dalje najslabiji sa uzgojem magaraca i svinja

BEOGRAD - Površina zemljišta pod organskom biljnom proizvodnjom porasla je prošle godine za 1.200 hektara, što je 13 odsto više u odnosu na 2013. godinu.

Pod organskom zasadima bilo je 9.430 hektara poljoprivrednog zemljišta, a najveći porast imale su površine pod krmnim biljem, voćem i povrćem. Kad je u pitanju stočarska proizvodnja, prednjačio je organski uzgoj goveda i koza. I dok se primorski krajevi diče magarećim mlekom, u kom se navodno kupala i Kleopatra, kod nas se oni vode kao ugrožena vrsta. Ima ih svega 21, u odnosu na više od 3.000 ovaca, mada je i to mala brojka.

Organska proizvodnja je, kako objašnjavaju stručnjaci, ekološka proizvodnja prilagođena lokalnim uslovima. To je tradicionalna proizvodnja koja se zasniva na upotrebi organskog (stajskog) đubriva, tradicionalnih metoda obrade zemljišta i ishrane stoke kako bi se dobili zdravi proizvodi.

Ivana Simić, generalni sekretar udruženje za razvoj organske proizvodnje Serbija organika, kaže za Kurir da je potražnja za organskim proizvodima ogromna iako su njihove cene veće za 100 do 300 odsto.
- Oko 99 odsto organskog voća se izvozi, a samo mali procenat ostaje u zemlji. Kinezi traže neograničene količine meda i soje i koliko god se proizvede, može da nađe kupca. U inostranstvu se traže i uljarice, začinsko bilje, soja i povrće, s tim što je 99 odsto povrća namenjeno domaćem tržištu - tvrdi Simić i dodaje da još nema podataka o vrednosti izvoza za prošlu godinu, dok je u 2013. godini izvezeno organskih proizvoda u vrednosti 10.090.801,37 evra.

U Srbiji je prošle godine bilo 1.820 proizvođača organskih proizvoda, od kojih je 300 individualnih, dok su ostali kooperanti koji su okupljeni oko nekoliko većih kompanija. Simić ističe da su resursi Srbije za organsku proizvodnju, što se tiče i zemljišta i agroekoloških potencijala, neiskorišćeni i da postoje realni uslovi za povećanje proizvodnje do 10 procenata.
- Mora da postoji strategija koja će se baviti pravilnom obukom budućih proizvođača za organsku proizvodnju. Podsticaji države su u poslednjih nekoliko godina prošireni i na podsticaje po grlu, hektaru, na premiju za mleko, đubrivo. Ove godine su za 40 odsto uvećane subvencije u odnosu na prošlu godinu. Iznos podsticaja za investicije u primarnu proizvodnju veći je od 55 do 65 odsto - ističe ona.

Marija Kalnetić, regionalni direktor organizacije „Dunav Soja“, kaže da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja ima kompletan lanac proizvodnje soje koja nije genetski modifikovana.
- Srbija je i prva zemlja u regionu koja je regulisala promet i proizvodnju GM proizvoda, a takođe je i u potpunosti zabranila promet GMO. Međutim, i to bi uskoro moglo da se promeni. Preporuka EU, kao i Svetske trgovinske organizacije jeste da se važeći zakon o GMO uskladi sa EU regulativom. Mnoge zemlje koje su već članice pronašle su zasebna rešenja kako da zaštite svoje potrošače jasnim dodatnim označavanjem proizvoda hranjenih bez GMO - ističe ona.

TAGOVI