BEOGRAD - Iako Udruženje osiguravača Srbije traži način da isposluje više cene auto-osiguranja, niko od osiguravača ne pominje izdvajanje dela prihoda za bezbednost u saobraćaju.
U oktobru prošle godine prestala je da važi obaveza osiguravajućih društava da izdvajaju 1,2 odsto bruto premije od auto-osiguranja za preventivu, koja je na pet godina bila uvedena Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju iz 2009. godine. Osiguravajuće kuće su prošle godine prihodovale, kao što smo već pisali, 22,5 milijardi dinara, dok je na ime odšteta isplaćeno svega 7,47 milijardi dinara, dakle trostruko manje. Od 2009. do danas je na ime preventive od ukupnih premija izdvojeno 1.235.102.952 dinara, odnosno deset miliona evra.
Jedan od razloga zašto osiguravači zaziru od uplate novca za ovu svrhu je što se još uvek ne zna na šta je potrošeno 10 miliona evra, koliko se nakupilo za tih pet godina u posebnom fondu za preventivu i unapređenje nadzora na putevima.
Sporni račun
"Pre nego se od osiguravača ponovo zatraži da uplaćuju novac, moraju biti vidljivi dosadašnji rezultati. Osnovni je red da se objavi izveštaj o utrošku para, gde su ta sredstva uložena. Zasad niko od osiguravača ne zna na šta je taj novac potrošen", kaže izvor Kurira iz Udruženja osiguravača.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja smatra da bi osiguravajuća društva trebalo da izdvajaju deo premija za preventivu, kao i da to bude 10 puta veći procenat od onog koji su plaćala ranije.
"Osnovni red bi bio da se prvo predstavi gde je dosad novac utrošen, a zatim da se nastavi sa odvajanjem procenta od prodatih polisa za bezbednost saobraćaja", ukazuje Okanović, ali napominje da ta izdvajanja svakako treba da budu veća od dosadašnjih 1,2 posto.
Korist za sve
"Treba da bude najmanje 12 odsto, zbog toga što upravo osiguravajuća društva imaju direktnu finansijsku korist od toga. Što bezbedniji saobraćaj, to je manji broj nesreća i manje su isplate odštete. Prošle godine je poginulo 114 osoba manje nego u 2013. godini i ako znamo da osiguravajuća kuća u proseku isplati oko 25.000 evra porodici poginulog, dolazimo do podatka da su one prošle godine uštedele 2.850.000 evra, a da ne pričamo koliko je manje povređenih i manje štete na vozilima", zaključuje Okanović.
Gde su pare
MUP I NBS BEZ ODGOVORA
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nismo dobili odgovor dokle je stigla istraga o 10 miliona evra, koliko je bilo sakupljeno u Fondu za unapređenje video-nadzora na putevima. Odgovore šta se s tim novcem desilo, kao i da li će osiguravajućim društvima biti ponovo uvedena obaveza da izdvajaju deo premija od auto-osigurasnja za preventivu na putevima, nismo dobili ni od NBS, koja je nadležna za zakonsku regulativu.
Agencija za bezbednost saobraćaja
BOLJI VIDEO-NADZOR NA PUTEVIMA
Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Milan Božović podržava ideju da osiguravajuća društva izdvajaju deo premije od auto-osiguranja za preventivu.
"Neophodno je uspostaviti video-nadzor na putevima i jedan centar za monitoring koji će obrađivati podatke i u skladu sa njima reagovati. Takav sistem doprinosi manjem broju poginulih i obezbeđuje nove prihode od kazni. Interes je i osiguravajućih društava jer manji broj nesreća znači da više novca ostaje kod njih. Jedna nesreća sa poginulim košta između 300.000 i 400.000 evra", kaže Božović.
Statistika
PREKRŠAJI I KAZNE
782.102 prekršaja u saobraćaju otkrivena su 2014. godine
173.956 puta vozači su uhvaćeni u prekoračenju brzine prošle godine
126.836 prekršaja napravljeno je zbog nevezivanja sigurnosnog pojasa