Čizmarov: Ako se avion sruši negde u regionu, ne zna se ko je nadležan

Inicirali smo prvu konferenciju balkanskih zemalja o uspostavljanju regulative vezane za traganje i spasavanje u vazduhoplovstvu. Formiraćemo centar za istraživanje udesa u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, a prvi donosimo i pravilnik o korišćenju dronova

BEOGRAD - Iako je saradnja regionalnih zemalja vezana za vazdušni saobraćaj odlična, regulativa još nije potpuno uređena, zbog čega se ne bi znalo ko je nadležan u slučaju pada aviona i potonjih spasilačkih akcija, ukazuje za Kurir Mirjana Čizmarov, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije.
Sa kolegama u regionu imamo o odličnu saradnju. Na konferenciji u januaru, na koju je došlo 10 zemalja iz regiona, glavna tema bilo je pitanje traganja i spasavanja u civilnom vazduhoplovstvu jer ovaj region nema uređenu regulativu. Region u koje spadaju zemlje bivše Jugoslavije nema uređenu međudržavnu saradnju u ovoj oblasti, za razliku od zemalja EU. Pokrenula sam inicijativu prema Jurokontrolu (Evropska agencija za bezbednost vazdušne plovidbe) i prva zajednička konferencija za ceo region o ovoj temi biće u novembru u Briselu.

Koje novine donosi novi zakon o istraživanju nesreća u svim vidovima saobraćaja, koji je u proceduri u Skupštini Srbije?
Zakon predviđa formiranje centra za istraživanje udesa u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju koji će biti nezavisan i kojim će upravljati glavni istražitelj. Za sada će, do raspisivanja konkursa, taj centar voditi Nebojša Petrović, glavni istražitelj koji vodi Centar za istraživanje udesa u vazduhoplovstvu. U proceduri je i zakon koji reguliše nadoknadu troškova putnicima u slučaju kašnjenja ili otkazivanja leta. U 2014. godini imali smo 77 prijava putnika koji su se žalili na rad avio-kompanija. Najčešće primedbe bile su na kašnjenje. Rok da kompanija odgovori na primedbu putnika je 60 dana.

Pred poslanicima je i ratifikacija sporazuma sa SAD. Kada možemo očekivati prve letove za Ameriku i da li je „Er Srbija“ podnela zahtev za dozvolu?
"Er Srbija“ još nije aplicirala jer je pre toga potrebno da ima odgovarajuću letelicu za let na toj relaciji. Koliko znam, u postupku su nabavke aviona. Verovatno će neki od tih letova biti realizovani do kraja ove ili početkom sledeće godine, što je i ministarka Zorana Mihajlović najavila. U Skupštini Srbije je završena rasprava o zakonu kojim se ratifikuje sporazum sa Amerikom.

Da li su neke strane kompanije zainteresovane za letove od Beograda do Amerike?
Nismo dobili nijedan zahtev ni informaciju o tome. Za Ameriku je potrebno da imate odgovarajuću letelicu, a veoma je važan komercijalni interes jer su svi ti troškovi odlaska na let i dolaska sa njega veoma veliki. Da li će ta komercijalna strana biti zadovoljena, to je pitanje.

Direktorat je pripremio pravilnik kojim se precizno reguliše upotreba dronova.
Mi ćemo biti među prvima koji ćemo regulisati upotrebu dronova. Direktorat će sledeće nedelje pustiti u javnu raspravu predlog teksta kojim se reguliše ko, kako i u koje svrhe može da koristi dron. Služili smo se primerima iz Evrope jer jedinstvena regulativa ne postoji. Dok čekamo da Evropa to propiše, dala sam nalog da mi napravimo svoj predlog, pa ćemo ga lako uskladiti s evropskom regulativom kada bude doneta.

Da li planirate neke dodatne aktivnosti ove godine?
Uspeli smo da obezbedimo novi poslovni prostor i selimo se krajem avgusta. Vlada Srbije dala je saglasnost za kupovinu poslovne zgrade Srpske banke u Skadarskoj ulici. Već šestu godinu smo u zakupu, gde mesečno plaćamo kiriju veću nego što će nam biti rata za kredit. Mesečni zakup nam je bio 35.000 evra i uz podršku Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno resorne ministarke i potpredsednice Vlade Srbije Zorane Mihajlović, koja je i predsednik Upravnog odbora Direktorata, uspeli smo da posle deset godina obezbedimo poslovni prostor.