OBJAVLJEN RAT ILEGALNOM TRANSPORTU: Divlji prevoznici ukradu državi dva mosta godišnje!

Budžet zbog sive ekonomije u drumskom transportu gubi više od 100 miliona evra, a privreda još 230 miliona. Spremne mere protiv nelegalnog prevoza, među kojima je i smanjenje PDV na karte

BEOGRAD - Na nelegalnom drumskom prevozu putnika u Srbiji privreda godišnje gubi 230 miliona evra, a državni budžet dodatnih 100 miliona evra, upozorilo je juče Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odakle najavljuju listu mera za suzbijanje sivog tržišta u saobraćaju, među kojima i smanjenje PDV na vozne karte u međumesnom i međunarodnom prevozu.
- Tih 100 miliona evra, što je ogroman novac koji se nalazi u sivim tokovima, jesu na primer dva mosta Bratunac-Ljubovija. Na inicijativu prevoznika putnika i tereta formirali smo radnu grupu i u prethodnih mesec dana analizirali stanje i predložili određene preporuke i mere u saradnji sa ostalim resornim ministarstvima, i to ćemo staviti na dnevni red sednice Vlade - izjavila je resorna ministarka Zorana Mihajlović.

Unosan biznis

Ona je dodala da je suzbijanje sive ekonomije u toj oblasti od presudnog značaja za veću bezbednost putnika i robe, ali i za stvaranje uređenijeg ambijenta za poslovanje.
- Cilj je da sve ono što je nelegalno probamo da vratimo u legalne tokove i da, ako je moguće, zabranimo da određeni pojedinci to rade - navela je ministarka. Ona je napomenula da je 2013. gubitak u drumskom saobraćaju bio 250 miliona evra, a ukupan prihod koji su prikazali prevoznici iznosio je 1,5 milijardi evra.

Harač države

Goran Aleksić, član Radne grupe i direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport, kaže za Kurir da je nelegalnim radom u putničkom saobraćaju privreda gubila preko 230 miliona evra godišnje.
- Glavni razlog za nelegalan rad je to što legalni prevoznici plaćaju 50 dinara po pređenom kilometru u javnom linijskom međumesnom saobraćaju. Drugo, država je davala velike subvencije javnim preduzećima, a u interesu putnika i privrede je stvaranje jednakih uslova za sve. Potrebno je i da sudovi rade po zakonu jer od 100 prijava inspektora 83 odsto nisu bile procesuirane ili su zastarele. Od procesuiranih prijava 17 odsto je bilo sa kaznama i do sedam puta manjim od minimalnih zakonom propisanih - kaže Aleksić.