BEDA: Samo Srbija ne prašta dugove sirotinji

Za razliku od Makedonije i Hrvatske, naša vlast neće da otpiše dugovanja ugroženim građanima, za koje nema ni socijalne karte

BEOGRAD - Mada je četvrtina stanovnika Srbije, njih 1,7 miliona, na granici siromaštva preživljavajući sa jedva 13.000 dinara mesečno, neki vid socijalne pomoći od države prima tek 350.000 građana.

Ovakva statistika nije podstakla predstavnike domaće vlasti čak ni da razmotre mogućnost otpisa dugova za komunalije finansijsko i socijalno najugroženijima, kao što to za svoju sirotinju već čine Makedonija i Hrvatska. Makedonija je, podsetimo, najugroženijim građanima otpisala 25 miliona evra duga za komunalne usluge, telefonske račune i kredite, a Hrvatska to isto čini za 60.000 svojih državljana.

Ima mogućnosti

Ključni problem što Srbija ne ide stopama svojih suseda je što nadležni godinama nisu u stanju da urade socijalnu kartu, pa se ne zna koliko ljudi u Srbiji zaista živi u bedi, smatraju sagovornici Kurira.
- Srbija ima mogućnosti da otpiše dugove najsiromašnijima, prvenstveno za komunalije, jer znamo da javna preduzeća sav svoj nerad i troškove svaljuju na građane, a onda im šalju izvršitelje da im plene kokoške s pilićima. Preduslov za to je izrada socijalne karte kako bi znali ko je stvarno socijalno ugrožen. O izradi socijalne karate govori se 12 godina, a mi je još čekamo - ističe Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača. Da su socijalne karte preduslov za ozbiljnu akciju otpisa dugova kao vida pomoći ljudima na ivici egzistencije, smatra i Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva“.

Najugroženiji na cedilu

- Naša zemlja je ekonomski jača od Makedonije i ima više kapaciteta da otpiše dugove najugroženijima, ali nedostaje spremnost države da se odrekne dela prihoda u korist građana, pa zato i kasni sa izradom socijalnih karata. Oni najugroženiji nikad neće moći da plate dugove - kaže Gavrilović.