Dogovoreno je i da će Srbija i Rumuni zajednički raditi na razvoju gasne interkonekcije, rečeno je nakon sastanka ministara energetike dve države u Beogradu.
Ministar energetike Srbije Aleksandar Antić rekao je novinarima nakon sastanka da projekat Agri može da dovede dodatne količine gasa na Zapadni Balkan i da je to način da Srbija obezbedi nove izvore snabdevanja gasom.
Sistem Agri (interkonekcija Azerbejdžan - Gruzija - Rumunija) trebalo bi da ima kapacitet od pet do osam milijardi kubnih metara gasa godišnje. Plan je da se tim sistemom gas iz Azerbejdžana cevima dopremi do Gruzije, gde će biti pretvaran u tečni gas i zatim bi se brodovima dopremao do Rumunije, a potom gasovodima do evropskih zemalja, rečeno je posle sastanka.
Projekat je, kako je istaknuto, u početnoj fazi i za njega se priprema studija izvodljivosti, a Srbija je pozvana da u septembru ili oktobru učestvuje na sastanku sa zemljama učesnicama u projektu među kojima su Gruzija, Azerbejdžan, Rumunija i Mađarska.
Antić je dodao da je učešće Srbije u tom projektu važno i zbog planova da se napravi dvosmerni gasovod (interkonekcija) dug 76 kilometara između Mokrina i Arada, koji bi povezao gasovodne mreže Srbije i Rumunije kapacitetom ne manjim od jedne milijarde kubnih metara godišnje.
"Taj projekat može da bude strateški važan za obe države. Zadužičemo ljude iz Srbijagasa i rumunskog Transgasa da u najkraće vreme naprave tehničke parametre za taj pojekat, kako bi dve vlade mogle da nastave razgovore o tome i predstave projekat Evropskoj komisiji da bi se razgovaralo o njegovom finansiranju", rekao je Antić.
On je dodao i da će na sastanku ministare energetike EU centralne i jugositočne Evorpe u Dubrovniku 10. jula projekat izgradnje gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske biti proglašen za prioritet, što će omogučiti značajno finansiranje iz fondova EU.
Srpski ministar energetike je dodao da se razgovaralo i o projektu povezivanja elektroenergetskih mreža dalekovodom, čija je izgradnja u toku i trebalo bi da se završi 2017. godine, ali i o ponovnom pokretanju projekta naftovoda Konstanca-Pančevo, kao i o projektu produktovoda, odnosno cevovoda za transport derivata nafte od Pančeva do Temišvara.
Antić je dodao da bi taj produktovod bio koristan i za Naftnu industrije Srbije, koja ima benzinske pumpe na zapadu Rumunije, jer bi se tako značajno snizili troškovi naftnih derivata između Srbije i Rumunije.
Tema sastanka je bilo i zajedničko upravljanje Srbije i Rumunije na hidroelektrani Đerdap gde postoje određeni tehnički problemi, a dogovoreno je da "ton rešavanja tih problema bude prijateljski".
Rumunski ministar energetike Andrej Dominik Đerea rekao je da Rumunija 85 odsto potreba za gasom zadovoljava iz sopstvenih, ali da je i pored toga važno da obezvedi sigurnost snabdedanje iz dodatnih izvora.
On je rekao da je za Rumuniju važan i projekat "vertikalne interkonekcije" od Grčke, preko Bugarske do Rumunije i da bi u Dubrovniku trebalo da bude potpisan dokument koji će omogućiti nastavak realizacije tog projekta.
Đerea je rekao i da je za Rumunija važan početak eksploatacije gasa u Crnom moru, a da ne postoji interes za učešće u projektu Turski tok, za dopremanje ruskog gasa do potrošača u Evropi cevima ispod Crnog mora, a zatim kopnom preko Turske, uz mogućnost nastavka trase preko Grčke, Makedonije, Srbije i Mađarske, sve do Austrije.