Potrošački kutak: Kako nas sve varaju proizvođači
OPREZ: Proizvođači nam uvaljuju sir od trave i aroma!
„Mlečni“ proizvodi od aroma i bez mleka, deterdžent od kuhinjske soli, kafa od krompira i sve to na etiketama bez prevoda na srpski jezik nudi se na rafovima domaćih prodavnica
> 16:06h
BEOGRAD - U rashladnim vitrinama u prodavnicama u Srbiji veterinarska inspekcija prethodnih dana otkrila je proizvode „sir kriška“, „gaudino“, „edamino“ i „biljni sir“, koji su pogrešno deklarisani jer umesto čistog mleka i sirila sadrže biljne masti i arome sira „gauda“ i „edam“, potvrđeno je Kuriru u Ministarstvu poljoprivrede. - Proizvodi koji nisu proizvedeni u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu mleka i starter kultura ne mogu da se označavaju tako da dovode potrošača u zabludu kao da je reč o proizvodu dobijenom isključivo od mleka. Ubacivanje imena sir na deklaraciji naše potrošače asocira na prepoznatljive mlečne proizvode, a u ovim proizvodima je najviše biljne masti i znatno manje procenata proteina mleka. Proizvod dobijen zamenom dela mlečne masti sa biljnom, dodatim aromama i slično moraju u deklaraciji da sadrže podatke o količini tih sastojaka - navode u Ministarstvu i dodaju da su prodavci ovih „sireva“ iz Pirota i Dimitrovgrada kažnjeni. Građane u Srbiji varali su na najdovitljivije načine, prodajući im travu umesto čaja od lekovitog bilja, parizer od soje i graška. Veš-mašine su se kvarile zbog praška začinjenog solju, a njive ostajale nerodne zbog toga što je u džakovima bilo više krečnjaka nego đubriva. Nacionalna organizacija potrošača saopštila je da je prethodnih nedelja sprovela anketu o kvalitetu kafe na našem tržištu. Zaključak je da mnogi proizvođači kafe izdaju nejasne deklaracije, odnosno da u mnogim slučajevima nije u potpunosti transparentan sastav domaće, tradicionalne kafe, ili da čak sastav nije uopšte naveden.
Profesor Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da proizvođači kako domaći, tako i inostrani, krše Ustav Srbije jer umesto na srpskoj ćirilici, koja je zvanično pismo, deklaracije pišu na makedonskoj i bugarskoj ćirilici ili na latinici. Veliki broj njih čak nema nikakvu prevedenu deklaraciju, već nudi samo nemački, engleski, mađarski ili pak kineski jezik. Ševarlić napominje i da prodaja biljnih sireva kao da su od mleka predstavlja, s jedne strane, obmanu potrošača, a sa druge strane, nelojalnu konkurenciju proizvođačima sira od mleka. - Takvo ponašanje dovešće do uništavanja proizvođača mleka u Srbiji - zaključio je on.
Petar Bogosavljević JEDNO PLATIMO, DRUGO DOBIJEMO Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije, kaže da se prevara potrošača kod biljnih sireva sastoji u tome što su kupci ubeđeni da pazare jednu vrstu hrane određene nutritivne vrednosti, a dobiju nešto drugo, i na taj način imaju lošiji kvalitet ishrane. - Drugi problem je što takav loš proizvod plaćaju skuplje jer on vredi toliko i trebalo bi da bude nekoliko puta jeftiniji. Propisi ne dozvoljavaju da se u nazivu koristi pojam sir za proizvod koji to nije i on mora da ima drugi oblik i ime. Proizvođač mora da navede sve sastojke proizvoda i da mu da ime po najzastupljenijem - kaže on.
Nenad Budimović KAKAV JE TO KAČKAVALJ BEZ MLEKA? I Nenad Budimović iz Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije ističe da na „siru“ koji nije od mleka mora da stoji oznaka da je biljnog porekla i da bude i odvojen, a ne u vitrini pored pravih sireva. - Na tržištu imamo i kačkavalje biljnog porekla, koji tako ne bi smeli da se zovu - dodaje Budimović.