Analiza: Šta sve od poreza i nameta domaćinstva plaćaju
HARAČ ZA GRAĐANE: Godišnje državi damo 200.000 dinara!
Pon, 22.06.2015. 2:41h
→ Sub, 01.07.2017. 0:00h
Preživljavanje: S prosečnom platom od 46.000 dinara mesečno treba pokriti komunalije, godišnji PDV, akcize, porez na imovinu i druge naknade, a po potrebi i takse za razna uverenja i odobrenja
BEOGRAD - Državi po raznim osnovama svaki građanin godišnje da oko 200.000 dinara, a šta dobije od nje - loše puteve, zastarele i prepune bolnice, sporo sudstvo, bahatu administraciju i neodgovorna javna preduzeća.
Ali ne samo da ništa ne dobije nego od novca koji mu ostane jedva preživljava. Prosečna plata u Srbiji manja je od 46.000 dinara, a od nje trećinu uzme država jer su retki oni koji mogu da je prevare. Ono što ostane dovoljno je za manje od polovine prosečne potrošačke korpe za tročlano domaćinstvo koja je oko 67.000 dinara.
Usluge
Najviše novca državi građani daju na ime poreza, taksi, naknada koji u suštini obezbeđuju funkcionisanje države. Među ovim davanjima ima i onih za koje niko ne zna čemu služe, kao što je, na primer, plaćanje eko-takse ili naknade za odvodnjavanje.
Svakog meseca domaćinstva na ime konkretnih usluga javnih preduzeća moraju da izdvoje desetak hiljada dinara. Većina građana smatra da novac koji ovim preduzećima daju na kraju završi ne da bi se poboljšale usluge već se potroši na bespotrebne stvari - plaćanje zaposlenih koji ništa ne rade, službena putovanja i ručkove.
Uverenja, izvodi, rešenja još su jedan način na koji građani finansiraju državu, odnosno njenu administraciju. Ako mora da se izvadi neko rešenje ili izvod, to znači da neki činovnik mora da ga napiše, pa je to i razlog zašto postoji njegovo radno mesto. Ne treba zaboraviti ni provizije koje građani plaćaju kad hoće nešto da plate jer koriste usluge pošte.
Socijalni mir
Na pitanje da li se građanima vraća ono što oni daju državi, Zoran Mihajlović, potpredsednik veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže za Kurir da svi vidimo kakve puteve imamo, kakvi su domovi zdravlja ili škole, kakve usluge pružaju javna preduzeća. Novcem svih građana, dodaje, kupovao se socijalni mir, a to znači da su građani dobijali „hleba i igara“, što ih je nakratko zadovoljilo, ali nisu imali ništa konkretno od toga. - Pomagale su se, na primer, neke firme, a to svakako nije bio interes građana cele Srbije. Bolje bi bilo da smo imali bolju infrastrukturu, da ne brojimo mrtve skoro svaki dan. Daleko smo od Zapada, a tamo se zna gde ide svaki evro ili dolar poreza - navodi on.
Mihajlović ističe da građani, ali i privreda, ne bi izbegavali plaćanje nekih obaveza državi da znaju da će im se to vratiti.
